Evro bi mogao da bude 115 dinara

NARODNA banka Srbije je u poslednjih deset dana intenzivno intervenisala i kupila više od 40 miliona evra, kako bi sprečila prekomerno pomeranje deviznog kursa, ovoga puta - jačanje dinara. Mali promet na međubankarskom deviznom tržištu, odnosno pad potražnje za evrima, uticao je na to da naša valuta ojača. Da ne bi evro klizao ispod 120 dinara, centralna banka je odlučila da kupuje devize. Neki ekonomisti procenjuju da bi kurs mogao da padne na 115 dinara, ukoliko NBS ne bi intervenisala.

Za građane i firme zadužene u evrima to baš i nije dobra vest, jer bi im rate, barem u ovom periodu, bile manje da je dinar jači, ali za državu i prikupljanje poreza sadašnja situacija je dobra.

Centralna banka je od početka godine kupila na međubankarskom deviznom tržištu 470 miliona evra i vratila ih u devizne rezerve. Promet devizama je slab i od početka godine je bio najveći u februaru kada je iznosio 54,9 miliona evra. Potražnja domaćih preduzeća za devizama je opala, a otkup od menjača je porastao. Devizni kurs je stabilan i NBS sve čini da ne dođe do prevelikih oscilacija u oba pravca.

- Količina novca kojom se u poslednje vreme trguje je takve prirode da čak i manji pojedinačni iznosi mogu značajno pomeriti devizno tžište u jednom ili drugom pravcu - smatra Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke.

- U uslovima povišene osetljivosti globalnog finansijskog tržišta, procena NBS da bi interventnom kupovinom deviza mogla da ublaži potencijalne kratkoročne oscilacije u kursu, čini se sasvim opravdanim i mudrim potezom, koji dodatno potvrđuje opšti utisak o stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji u ovim, svakako specifičnim okolnostima, vezanim pre svega za naš region. Stoga se ne treba čuditi, ukoliko NBS u nekom narednom trenutku reaguje i prodajom deviza, ako je to u skladu sa njenom monetarnom politikom i ciljem obezbeđivanja finansijske stabilnosti zemlje.

Kako kaže Goran Nikolić, ekonomista, jačanje dinara bi bilo loše za uvozni PDV koji čini dve trećine poreza.

- Jači dinar ne odgovara izvoznicima, a stimulativan je za uvoz - naglašava Nikolić.

Kamatra po starom

IZVRŠNI odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od šest odsto, s obzirom na potencijalne rizike u vezi sa grčkom krizom. NBS je i pored toga što su direktni efekti na srpsku ekonomiju iz ekonomskih veza sa Grčkom relativno mali, ocenila da postoje rizici u pogledu indirektnog negativnog uticaja grčke krize na tokove kapitala i troškove servisiranja kreditnih obaveza zemalja u usponu, uključujući i Srbiju.