Srbi korpu pune samo akcijama

VIŠE u kupovinu ne nosimo spisak namirnica koje su nam potrebne. Kupujemo isključivo one koje su na akciji! U srpskim supermarketima glavne mušterije sada su takozvani "akcijaši". Nisu to oni udarnici, koji su briljirali na radnim akcijama, nego ljudi koji pazare robu isključivo na akcijama sniženja. Na taj način čuvaju kućni budžet, kupuju ubedljivo najjeftinije proizvode, a ni trgovci nisu nezadovoljni njima, jer povećavaju promet.

Baš zbog toga, gotovo svi veliki trgovinski lanci uveli su mnogobrojna dnevna, nedeljna, vikend ili mesečna akcijska sniženja, kako bi se prilagodili kupovnoj moći stanovništva. Mnogi prometnici za vreme "akcija" oborili su cene nekim prehrambenim proizvodima između 10 i 15 odsto. Za kilogram svinjskog mesa sada treba izdvojiti od 330 dinara pa naviše, neke kuće nude morsku ribu i po 199 dinara, a cena pečenice, zavisno do trgovine, može da se nabavi već od 790 dinara...

Bliže su džepu i neke osnovne životne namirnice, suncokretovo ulje može da se kupi "na akciji" u nekim trgovinama i po 99 dinara, iako mu je redovna cena dostigla 120 dinara. U većini prodavnica, kristal šećer staje oko 65, brašno se prodaje već od 44 dinara za kilogram pa "nagore", a pirinač od 96 dinara...

Cene su šarolike i ljudi se prvenstveno upravljaju prema akcijama, kažu u jednom beogradskom supermarketu. Kada se "jače" spuste cene svežem mesu, recimo, gotovo sve količine se rasprodaju, isto je i sa dimljenim specijalitetima, namazom, kafom...

- Kada se govori o kriterijumima za odabir prodavnice za kupovinu hrane, kao najvažniji, uz blizinu trgovine, svakako je cena, pa ponuda - kaže za "Novosti" Snežana Delić, direktor kvalitativnih istraživanja GFK agencije. - Doživljaj da su cene u nekoj radnji povoljne dobija na važnosti u odnosu na prethodnu godinu. Dobar odnos cene i kvaliteta, takođe, važan je kriterijum za odabir glavnog mesta kupovine.

Kupovinom na sniženjima može da se, u proseku, uštedi i do 15 odsto. A zadovoljni su i trgovci. Prodaja proizvoda koji su na akciji uvećava se i do 50 odsto.

- Ekonomska situacija u zemlji naterala je potrošače da i te kako vode računa o onome što kupuju - ističe Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije. - Kako se kupovina svodi uglavnom na hranu i higijenu, prilikom takve kupovine vodi se računa o tome šta je na popustu. Besparica diktira da potrošači planiraju kupovinu. Potrošačka korpa je napunjena uglavnom robom koja je na akciji. Prate se reklame u medijima, koji trgovinski lanac objavljuje popuste, šta je to na popustu i to je smernica u koju prodavnicu će potrošač otići. Upravo zbog toga, a svesni stanja u kojem se nalazimo, trgovci na svaki način žele da privuku potrošače objavljivanjem svakodnevnih akcija.