Protivgradna mreža garant većeg prinosa

TEK nešto više od hiljadu hektara voćnjaka u Srbiji natkriveno je protivgradnom mrežom. Mali proizvođači voća i grožđa, uglavnom zbog nemaštine i nesređenih imovinskih odnosa, i dalje gledaju u nebo, strahujući od vremenskih nepogoda koje im u trenutku mogu uništiti čitav rod i investiciju. Pod protivgradnom mrežom najviše se nalaze jabuke, kruške i breskve, dok malinjaci tek počinju da dobijaju ovu "nadstrešnicu".

- Malo ljudi u Srbiji ima para da finansira ovu vrstu zaštite, ako ne računamo velike kompanije i proizvođače voća - priča Aleksandar Milojević iz Udruženja voćara i vinograda "Voćar" iz Niša. - Mnogi od njih idu na jeftiniju varijantu, a to je osiguranje od grada, čime bi bar nekako naplatili štetu. Cena protivgradne mreže, po hektaru, ide do 15.000 evra. Od države može da se dobije povraćaj novca od 50 odsto, ali nerešeni imovinski odnosi, naročito u južnim krajevima zemlje, prepreka su za tu pomoć.

Kako kaže Milojević, postavljanje protivgradne mreže, čak i sa tržišnom cenom, najviše se isplati u Vojvodini, jer su tu parcele velike. U zavisnosti od oblika parcele, vrste i visine stubova, montiranje protivgradne mreže može da košta i do 18.000 evra.

- Stavljanje ove zaštite na manjim parcelama, kakve su najčešće u većini krajeva Srbije, samo poskupljuje posao - ističe Milojević. - Uz to potrebno je da savetodavne službe malo više obaveštavaju poljoprivrednike o prednostima protivgradne mreže.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su prošle godine odobrili 32 zahteva za subvencionisanje protivgradnih mreža, u vrednosti od 20.970.022 dinara. Time je postavljena zaštita na oko 30 hektara.

- Postavljanje protivgradne mreže u velikoj meri utiče na prihod, jer osim zaštite od grada, koji u potpunosti uništava plod, poboljšava kvalitet roda - pričaju u resornom ministarstvu.