Slovačka odvlači „Turski tok“ od Srbije

Slovačka je predložila Rusiji projekat kraka gasovoda koji će se oslanjati na „Turski tok“, uz učešće Bugarske, Rumunije, Mađarske i Evropske unije.

To je izjavio slovački premijer Robert Fico nakon razgovora sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim i dodao da bi predlog Bratislave trebalo da se realizuje uz učešće i podršku EU, preneo je Tas.

Svaka slovačka vlada mora da obezbedi da gasni cevovodi koji prolaze preko teritorije Slovačke nikada ne budu prazni, naglasio je on na konferenciji za novinare u Moskvi.

„Slovačka odlično zna da od januara 2020. godine neće više važiti sporazum o tranzitu gasa preko Ukrajine. Ako mi ne budemo tranzitna zemlja za gas, naš budžet će pretrpeti veliku štetu“, objasnio je Fico.

On je dodao da Slovačka ne može da se meša u rusko-ukrajinske odnose, pa ni po temi gasa, ali ne može ni mirno da sedi i čeka da Ukrajina ispadne iz sistema za transport gasa. Zbog toga će aktuelnost projekta rasti u istoj meri u kojoj će se realizovati „Turski tok“.

„Takve projekte možemo da realizujemo samo uz postizanje dogovora između četiri zemlje, naravno uz učešće Rusije. Odgovornost zahteva od nas da tražimo alternativne puteve rešenja ovog problema“, zaključio je slovački premijer.

Ruski premijer Medvedev je rekao da su u razgovorima s kolegom razmotrene mogućnosti sprovođenja tih opcija koje stvara „Turski tok“, nakon što dođe do granice Grčke, za zemlje Evrope i mogućnosti uključenja u te procese.

On je priznao da postoje rizici u novom projektu „Turski tok“, ali i ocenio da je u celini dobar.

ANALITIČARI: SLOVAČKA ŠTITI SVOJE INTERESE

Stručnjak Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksandar Pasečnik je rakao da ukoliko „Turski tok“ bude zatvorio mogućnost za tranzit gasa preko Ukrajine, Slovačka više neće biti tranzitna zemlja, pa je zato Bratislava zainteresovana da i dalje igra važnu ulogu na energetskom tržištu.

Pritom, prema njegovim rečima, treba biti oprezan prema Bugarskoj, s obzirom da su svi rusko-bugarski projekti propali.

„Bilo kako bilo, Slovačka već sutra može da promeni svoj stav, a za sada je sve na nivou preliminarnih konsultacija“, rekao je on.

Prema rečima direktora Instituta za nacionalnu Sergeja Pravosudova, Slovačka predlaže alternativne maršrute, jer želi da odbrani svoje nacionalni interese.

On ističe da je teško predvideti kako će Evropska komisija da reaguje, dodajući da će, kada bude konačno shvatila da Ukrajina nije sigurna tranzitna zemlja, njoj biti teško da objasni državama članicama EU zašto nisu podržali alternativnu rutu.

Pravosudov, s druge strane, smatra da su stavovi Makedonije i Srbije po pitanju „Turskog toka“ i dalje nedefinisani.

„Srbija i Makedonija nisu članice EU i ne moraju da usaglašavaju svoju politiku sa Briselom, ali oni sebe smatraju toliko zavisnim od EU, da su spremne da ispune sve zahteve. Makedonija je jako mala zemlja, u svakom trenutku može da se desi, uslovno rečeno revolucija u boji, tako da ne bih računao na Makedoniju“, zaključuje on.

(Izvor: sputniknews.com)