Imamo više banaka i od bogate Belgije

U Srbiji posluje gotovo 30 banaka, dok je u znatno razvijenim zemljama taj broj dvostruko ili trostruko manji i odatle sve su češći nagoveštaji da će smanjivati svoju bankarsku mrežu. U Belgiji, na primer, koja je daleko razvijenija i bogatija od nas, uveliko se polemiše da li su im potrebne četiri velike banke, dok kod nas ovaj epitet ima duplo više banaka.

Kod Belgijanaca posluje, inače, ukupno 15 banaka. Pri tome, u ovoj zemlji od jedanaest miliona stanovnika prosečna plata je oko 4.200 evra, a štednja po glavi stanovnika veća od 67.000 evra. Belgijski finansijski stručnjaci smatraju da je prisustvo četiri velike banke na njihovom finansijskom tržištu neisplativo i neodrživo na duži period. To su i ocene u studiji konsultantske kuće KPMG i poslovne škole "Vlerik".

Prema našim zvaničnim podacima, prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 380 evra, a svaki građanin po statistici ima na štednji oko 1.100 evra. Takođe, podaci Kreditnog biroa, pokazuju da su građani u Srbiji gotovo prestali da se zadužuju i kreditna aktivnost banaka beleži minus, odnosno zajmovi se uglavnom vraćaju. Pri tome, u porastu je i broj nenaplativih pozajmica, tako da svaki deseti kredit banke ne mogu da naplate građanima. Ili, kada su u pitanju kreditne kartice, tu je situacija znatno teža, i gotovo 18 odsto plaćenih računa ne može da se realizuje. Još je gora situacija sa privredom. Bankari u Srbiji ističu da je 23 odsto odobrenih zajmova svrstano u kategoriju loših i da su nenaplativi krediti preduzeća teški i do četiri milijarde evra, od ukupno odobrenih 12 milijardi evra.

Kod nas je ekspanzija stranih banaka nastupila pre 13 godina, kada su se pre svega Austrijanci i Grci utrkivali ko će pre i više da se domogne našeg tržišta. Vrlo brzo se pokazalo da su za to imali razloga - profiti bankara su rasli, jer su naši građani i firme pohrlili da se zadužuju posle decenijskog isposničkog života bez kredita. Ni kamate koje su i po nekoliko puta bile veće od onih koje su ti strani bankari zaračunavali u matičnim zemljama nisu bile prepreka za zaduživanje. Sada će danak da plate i bankari i dužnici, jer je stepen kredita koji ne može da se naplati u proseku oko 23 odsto i nastavlja da raste.

- Srbiji nije potrebno 28 banaka - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Generalno, na našem tržištu bankarska mreža je predimenzionirana i opterećena visokim kreditima. Naime, broj banaka i njihova struktura nisu optimalni. Na to nedvosmisleno ukazuju permanentan porast spornih i nenaplativih kredita, i sve veća potreba za dokapitalizacijom pojedinih banaka, redukcija poslovne mreže i sve učestalije smanjenje broja zaposlenih. Zabrinjavajuć je i pad nove kredine aktivnosti, obnavljaju se uglavnom postojeći i čekaju krediti iz subvencije. Nema ni obnavljanja takozvanih kros-border, prekograničnih kredita i, na taj način, konstantno je vraćanje novca u matične banke u inostranstvu.

KO ĆE JOŠ DOĆI

DOLAZAK u Srbiju novih renomiranih bankarskih grupacija iz EU, prema mišljenju Branka Živanovića, ne treba više očekivati. Nešto se može očekivati od islamskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka koje smo spremni da im ponudimo.