Petrohemiju merka Azija

POSLEDNjI voz za privatizaciju pančevačke "Petrohemije" mogla bi da uhvati jedna od firmi iz tri države - Turske, Rusije ili Pakistana, saznaju "Novosti". Kako je rok za rešavanje pitanja hemijskog kompleksa već prošao prošlog meseca, u poslednjih 30 dana Vlada Srbije požurila je da pronađe poslovnog partnera, pa su fabriku "merkale" velike kompanije iz ove tri zemlje.

Iako šalju pisma zainteresovanosti i interesuju se za finansijsku koncepciju, niko ne uzvraća i - konkretnom ponudom. Dok se problem ove firme ne reši, "Petrohemija" je uspela da dogovori barem da joj se smanje cene sirovina.

- Država je uspela da izdejstvuje da, na međunarodnom nivou, kupujemo jeftiniji gas i benzin - kaže Novica Kocić iz sindikata "Petrohemije". - Imamo velike probleme zbog dugova za ove energente, ali i za struju. Izdejstvovali smo jeftiniji sirovi benzin od NIS. Ranije je ta cena bila plus 40 dolara po toni na cenu na svetskom tržitu, a sada je ona umanjena za 29 dolara po toni u odnosu na kretanja cene ovog energenta u svetu. To nam mnogo znači, jer nam je ovo osnovna sirovima.

Hemijski kompleks u Pančevu dobio je i jednu turu povoljnijeg gasa, koji im je prodat po ceni od 290 dolara za 1.000 kubika. Plavi energent iz Rusije je lane stizao po ceni koja se pela i na 500 dolara za 1.000 kubika, pa je ušteda umnogome smanjila troškove proizvodnje. Ostale količine gasa stižu za 350-360 dolara za 1.000 kubika.

Srbija je pokušala i da većinsko vlasništvo u "Petrohemiji" prebaci Naftnoj industriji Srbije, ali za to očigledno ne postoji volja u NIS. Dugovi fabrike prema našoj najvećoj naftnoj kompaniji popeli su se na 22,6 milijardi dinara bez kamata. Ovaj kompleks duguje i "Srbijagasu", koji u ovoj kompaniji ima 13,38 odsto vlasništva.

NAJVEĆI IZVOZNICI

FABRIKA iz Pančeva je lane bila među tri najveća neto izvoznika u Srbiji, pored "Fijat automobila" i "Jura korporacije". HIP "Petrohemija" iz Pančeva, koja je u restrukturiranju, imala je izvoz vredan 148, a uvoz 21 milion evra. Ovo preduzeće izveze čak 70 odsto onoga što napravi, a ostatak ide u domaću proizvodnju. To ipak ne znači da Srbija ima tako male potrebe za hemijskom industrijom, jer koliko izvezemo ove robe, gotovo toliko i uvezemo.