Kostolac jača naše kilovate

SRBIJA će se za višak električne energije ove godine okrenuti samo ka Kostolcu. Planirani kapitalni projekti u energetici za 2015. godinu, na rudnicima, po kopovima i ostalim pogonima, mahom su propali zbog novca koji je potreban da se izdvoji za posledice od prošlogodišnjih poplava. Tako će jedini projekat koji će započeti u našoj zemlji, a koji bi trebalo za pet godina da donese 350 megavata struje, biti Kostolac B 3, a dodatnih 33 megavata dobićemo samo još iz energije vode.

Pripreme za prvu termoelektranu posle 25 godina, koja će biti izgrađena u Srbiji, teći će tokom cele ove godine da bi izgradnja konačno i počela u decembru 2015. ili janurau 2016. godine.

- Kredit težak 608 miliona dolara, za ovu elektranu, prvu posle 30 godina u Srbiji, koji uzimamo od Kineza, usvojio je i Nadzorni odbor "Elektroprivrede Srbije" i tako stavio i poslednji proceduralni paraf na izgradnju ove termoelektrane - kaže Goran Horvat, direktor "Kostolca". - Na ovom poslu ćemo angažovati novih 600 ljudi. U toku su pregovori sa kineskim partnerima oko toga koliko će naših firmi učestvovati u poslu.

Uz novi blok će paralelno početi i proširenje proizvodnih kapaciteta kopa "Drmno" sa devet na 12 miliona tona uglja. Celokupan projekat vredi 715,6 miliona dolara, a ugovorena cena bloka je 1.440.000 evra po megavatu snage.

Plan ostalih investicija za termoelektrane i kopove za 2015. godinu, u koji su "Novosti" imale uvid, pripreman je u otežanim poslovnim okolnostima, kada nam još prete posledice poplava.

- Ogromne su štete nanete EPS i njegovim privrednim društvima, "Kolubari, TENT, "Kostolcu", "Đerdapu" i "Drinsko-limskim hidroelektranama", kao i pojedinim privrednim društvima za distribuciju električne energije - navodi se u planu za 2015. godinu. - Za kop "Drmno" najvažniju aktivnost na ovom površinskom kopu u 2015. godini predstavlja odbrana kopa od voda, za šta je u ovoj godini predviđeno 641,33 miliona dinara. Takođe, ugovoreni kredit za revitalizaciju bloka B 1 sa rekonstrukcijom elektrofiltera staje devet milijardi dinara.

Ipak, kako Evropa ne gleda baš blagonaklono na proizvodnju struje iz teških izvora energije, odnosno termoelektrana, Srbija mora da se okrene obnovljivim izvorima energije.

- Voda teče, a mi taj izvor ne koristimo - kaže profesor elektroenergetike Nikola Rajaković. - Naš hidropotencijal je veliki, pogotovo na rekama poput Ibra, Velike Morave i Drine. Struju ćemo morati da pravimo iz ovih izvora. Takođe, poslednja kretanja na tržištu pokazuju da je solarna energija po kilovat-času postala konkurentna struji dobijenoj iz elektrana. Tako je u barem deset zemalja Evropske unije. Pravićemo kilovate od uglja još nekoliko godina, ali onda ćemo morati da se preusmerimo.

Ipak, kako je za ove projekte potrebno naći i ulagača, malo je onih koji će u 2015. godini i početi da grade. Među njima je izgradnja hidroelektrane Brodarevo 2, za koju je nadležno ministarstvo dalo dozvolu za gradnju kanadskoj kompaniji RKK. Hidroelektrana ima kapacitet 33,1 megavata, a investitor je dobio koncesiju na 30 godina.

MALE ELEKTRANE ČEKAJU RED

INVESTITORI su pre dve godine poslali pisma zainteresovanosti za više od 300 malih hidroelektrana u Srbiji. Ipak, pokazalo se da ni jedna od njih nije zaživela na rekama širom zemlje. Investitori su najviše bili zainteresovani za male hidroelektrane u Arilju, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Ivanjici. Problem je u većini slučajeva komplikovana procedura dobijanja dozvola, mešetarenje kod kupovine zemljišta u opštinama, kao i otvorena prodaja dozvola.

Takođe, poslednja analiza "Srbijavoda" pokazala je da od 600 lokacija na kojima bi trebalo da se grade male brane na vodi, svega deset odsto je u pogodnom stanju za izgradnju.