Srbija ima adute da prestigne komšije

NIKOME na Balkanu ne cvetaju ruže, ali u Srbiji bi, činjenica je, moglo biti mnogo bolje. Većina naših komšija više zarađuje od nas. Iza sebe po visini plata ostavili smo jedino Makedoniju i Albaniju, što ne znači da nam je standard viši nego u ovim zemljama. Naša kupovna moć je čak i niža, jer su nam cene hrane i osnovnih potrepština visoke. I državna kasa je nalik džepu prosečnog građanina, prepuna minusa i dugova. Bez obzira na ove, nimalo ružičaste, brojke, stručnjaci tvrde da ima izlaza iz ekonomske pošasti. Moramo se, kažu, osloniti na sopstveni proizvodni i izvozni potencijal, a uz štednju, rezove na gotovo svim nivoima, kao i planirano oživljavanje nekadašnjih privrednih giganata, Srbija može da stane na noge.

ZARADE

Bolje dane ćemo morati da pričekamo. Do tada prosečan građanin Srbije moraće da se sa svojom platom snalazi kako zna i ume. Svakog meseca prosečno u koverti dobijemo 376 evra, a za najosnovnije namirnice i račune potrebno nam je 600 evra. Tu razliku su dosad pokrivali najstariji članovi domaćinstva - penzioneri. Ali, i njihova primanja su utanjila.

Manje od nas zarađuju Albanci, Makedonci i žitelji BiH, a svi ostali - od Bugarske, preko Rumunije, Mađarske do Slovenije imaju veće plate. Svi oni, međutim, ne mogu sa svojim zaradama da pokriju porodične troškove. Izuzetak je Slovenija, gde se prosek poklapa sa mesečnim izdacima domaćinstva. Rumun zarađuje prosečno 480 evra, a korpa mu je teška 550, u Makedoniji se podeli po 374 evra, ali na hranu i račune tokom 30 dana ode oko 500 evra. Crnogorska statistika pokazuje da su im mesečna primanja 430 evra, pa im je potrebno još nešto više od 300 evra da bi podmiri potrebe svoje porodice. U Hrvatskoj je prosečna zarada 700 evra, a porodici treba bar 100 evra više za osnovno.

- Najnovije analize o cenama 16 namirnica u zemljama u regionu, pokazuju da je kupovna moć u Srbiji zapravo niža od kupovne moći u Makedoniji ili Albaniji i otprilike na jednakom nivou kao u Bosni i Hercegovini, kao zemljama čija je prosečna neto zarada manja nego u Srbiji - kaže Dragoljub Rajić, privredni konsultant Mreže za poslovnu saradnju. - To je tako, jer su poreska i parafiskalna opterećenja poslovanja i birokratske procedure u trgovini i u Makedoniji i u Albaniji na nižem nivou nego u Srbiji, a postoji i veća konkurencija na tržištu u prometu osnovnih životnih namirnica.

Prema rečima Rajića, već nekoliko godina zemlje u okruženju, osim BiH, beleže privredni rast, a Srbija je posle izbijanja svetske ekonomske krize znatno više stagnirala od njih.

- Dodatni problem je i to što Srbija ima ubedljivo najveći birokratski državni aparat i javni sektor u kome je zaposleno više od 45 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Republici - kaže Rajić. - U Makedoniji ispod 20 odsto ljudi radi za državu, a Albanija se polako reformiše i spušta taj nivo. Tako je 2000. godine 39 odsto zaposlenih tamo radilo za državu, a sada oko 22,5 odsto. Ogroman broj neproduktivno zaposlenih koji rade za državu, a ne proizvode robu ili usluge namenjene izvozu ili unutrašnjem tržištu, uzrok je nerazvojnog poreskog sistema, visokog nivoa sive ekonomije i realno nedovoljnog broja privrednih subjekata koji rade legalno i plaćaju poreze. To se sve odražava na zarade zaposlenih, zatim na kupovnu moć i cene u maloprodaji.

Ne ohrabruju ni prognoze Svetske banke. Naša zemlja je na kraju 2014. godine imala najveći pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Taj pad je iznosio 1,8 odsto. Imamo i najveći manjak u državnoj kasi, koji je težak 7,9 odsto BDP. Prvi smo i po visini javnog duga, a uz Albaniju smo i lideri po obimu nenaplativih kredita. Svaki peti zajam u Srbiji će teško moći da se vrati. Nažalost, ni kod statistike zaposlenosti nismo odmakli mnogo. Stopa nezaposlenosti, iako smanjena, u našoj zemlji i dalje je visoka i iznosi 19,6 odsto. Po tom pitanju nešto smo bolji od Bosne, gde je nezaposlenost 27,5 odsto i Makedonije u kojoj je 27,9 odsto građana bez posla.

AGRAR

Prema podacima Svetske banke, naša zemlja će ove godine jedina imati negativnu stopu privredne aktivnosti u regionu. Procene kretanja BDP za ovu godinu iznose minus 0,5 odsto, dok će sve ostale ekonomije regiona imati pozitivne stope rasta. Ekonomije Albanije i Crne Gore, prema procenama, imaće rast od 2,5 odsto, a Makedonije čak 3,8 odsto. Ništa nam lane nije išlo. Iako je naš agrar doprineo rastu ekonomije, to nije bilo dovoljno da pokrije sve posledice poplava. Čak i ukupan izvoz koji je poslednjih nekoliko godina rastao, usporio je u drugoj polovini prošle godine. Ipak, stručnjaci Svetske banke kažu da se iza naše statistike vidi da je Srbija bila ozbiljno pogođena poplavama, koje su gurnule srpsku ekonomiju u recesiju.

Domaći stručnjaci tvrde da bez ozbira na to kako situacija danas izgleda, naša zemlja ima veliku šansu da se izvuče i postane respektabilna sila u regionu.

PROIZVODNjA

- Suština je da je sada loše, da smo nekonkurentna zemlja, ali za razliku od drugih imamo bolji proizvodni i izvozni plasman - smatra ekonomista Saša Đogović. - Imamo spoljnotrgovinski suficit sa većinom zemalja jugoistočne Evrope. Naš izvoz je veći od uvoza i sa Bosnom, Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom. Deficit imamo u razmeni sa Hrvatskom i Slovenijom, ali i to bi moglo da se prevaziđe reformama u koje smo ušli.

Prema njegovim rečima, oporavak velikih giganata koji su u restrukturiranju i koji godinama propadaju, može promeniti ekonomsku sliku Srbije.

- Preduzeća u restrukturiranju koja imaju perspektivu, mogu proizvodnjom i izvozom da obezbede prihode sebi, mogu da povećaju zaposlenost, a tako i da ojačaju naš BDP - tvrdi Đogović. - Treba iskoristiti postojeće potencijale koji su trunuli dosad. Kada bi giganti poput FAP, "Prve petoletke", "14. oktobra" pokrenuli proizvodnju, značajno bi pojačali izvozni priliv. Znatno bi se poboljšao i položaj mnogobrojnih malih preduzeća, njihovih kooperanata. Srbija ima jače privredne performanse u odnosu na većinu zemalja jugoistočne Evrope.

On tvrdi da su ova godina i prvi kvartal 2016. ključni, jer ćemo znati da li smo krenuli put tržišnog sistema privređivanja ili ćemo se zaglibiti i propustiti i ovu priliku za oporavak.

ZADUŽENOST U RS

Zaduženost stanovništva Republike Srpske nastavila je da raste i na kraju prošle godine svaki stanovnik bio je dužan po 914,5 evra, ali, po oceni bankara, visina njihovog duga nije alarmantna. Struktura zaduženosti pokazuje da su stanovnici Srpske kredite najviše uzimali za opštu potrošnju i rešavanje stambenog pitanja.

Prema preliminarnim podacima Agencije za bankarstvo RS, stanovništvo je na kraju prošle godine bankama dugovalo 1,21 milijardu evra.