Fabričke hale liče na muzeje

POGONI u mnogim srpskim fabrikama više podsećaju na muzeje, nego na proizvodne hale. U njima se nalaze “oldtajmeri” srpske industrije, a prosečna starost mašina je oko 28 godina! Najteža situacija je u tekstilnoj industriji, gde je oprema ušla u četvrtu deceniju, dok prosek vade farmaceuti sa opremom koja je pre tri godine postala punoletna. Stručnjaci smatraju da među najstarijim primercima koji se koriste ima i onih koji bi mogli pravo na otpad.

U trci sa “kolegama” iz zapadne Evrope, gde je prosek starosti opreme oko 9,5 godina, “eksponati” u našim pogonima nemaju velike šanse. Privrednici se, zbog nedostatka novca i visokih kamata, teško odlučuju za kredite. Čak i kada kupuju opremu, ona nije nova. Tako je svaka četvrta mašina uvezena u Srbiju - polovna.

- Poslednje istraživanje rađeno je pre pet godina, kada je utvrđeno da je prosečna starost mašina 29,5 godina - kaže Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. - Sada je situacija možda bolja za godinu ili dve, ali starost sigurno nije manja od prosečno 26 ili 27 godina. Ovom malom poboljšanju doprineo je dolazak više desetina inostranih kompanija od 2009. do danas u Srbiju koje su sa sobom donele i nove mašine i opremu. U Srbiji postoji problem sa novim tehnologijama. Prosek starosti mašina u zemljama EU je 15,5 godina, a taj prosek kvare istočnoevropske zemlje koje su poslednje ušle u EU, jer je prosek recimo u Nemačkoj 9,5, a u Danskoj devet godina.

Rajić napominje i da privrednici teško od banaka dobijaju sredstva za nove mašine, opremu i visokotehnološke alate koji su skupi.

- Oni se u manjoj meri odlučuju za lizing, a radije kupuju polovne mašine - kaže Rajić. - Podaci za 2012. godinu pokazuju da je u Srbiji samo 26 odsto kupljenih mašina koje se uvezu novo, a sve ostalo je polovno.

Na problem starosti mašina u Srbiji ukazali su i članovi tima USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Upravo zbog slabe dostupnosti bankarskih kredita malim i srednjim preduzećima, neophodno je pronaći druge izvore finansiranja. Jedan od načina pribavljanja neophodnih mašina za rad je i lizing, gde privrednik mašinu otplaćuje na rate, a da prethodno ne mora da stavi imovinu pod hipoteku ili zalogu.

Imali smo slučaj privrednika u Novom Pazaru, koji je sva svoja sredstva investirao u proizvodnu halu i mašine, a potom je imao problem da obezbedi obrtna sredstva za rad. Da je opremu nabavio na lizing, situacija bi bila drugačija - ukazala je Ana Jolović, šef tima za razvoj finansijskog tržišta pri USAID projektu za bolje uslove poslovanja, navodeći da i oblast lizinga u našoj zemlji nije idealna i da je potrebno dodatno urediti.

VIŠE ŠKARTA I GUBITAKA

VELIKA tehnološka zaostalost uzrokuje visok procenat škarta, što mora da se kalkuliše kao gubitak kroz finalnu cenu proizvoda i to je još jedan razlog zašto smo nekonkurentni kada je u pitanju proizvodnja građevinskih materijala, hemijskih proizvoda, ali i mnogih prehrambenih proizvoda - objašnjava Dragoljub Rajić. - Ovo posebno važi za granu metalske industrije u kojoj treba uvesti gvožđe ili čelik kao sirovinu, a onda ga obrađivati na lošim mašinama sa visokim procentom škarta, onda to povećava finalnu cenu po kojoj se proizvod plasira. Naravno, posledice su negativne i po zdravlje ljudi, povećan je obim povreda na radu kao i zagađenje životne sredine.