Slobodan Komazec: Vratite SDK, za izlazak iz krize

U "NOVOSTIMA" je 20. januara objavljen interesantan tekst "Vraćanje SDK spas za budžet".

Vodio sam kao direktor projekat "Platni promet u monetarno-finansijskom, kontrolnom i informacionom sistemu" (1994) i projekat "Deformacije monetarnih tokova i pravci usavršavanja monetarno-finansijskog upravljanja" (1995), sa grupom saradnika. Projekti su rađeni za potrebe SPP i NBS.

Proučavajući institucije i sistem plaćanja u velikom broju država, zaključili smo da je to najefikasnija i najbolje organizovana institucija kontrole i plaćanja u svetu. Mnogi su se čudili što smo uspeli da izgradimo i očuvamo tako efikasnu i kvalitetnu instituciju i mehanizam kontrole, plaćanja i informisanja, kada se drugo gotovo sve nalazilo u krizi. Zavod za obračun i plaćanje (ZOP) nije bio samo institucija za obavljanje (vrlo efikasnog elektronskog) sistema plaćanja, već i kontrolna i najbolja informaciona institucija u zemlji.

Bio sam najveći protivnik da se ukine ova izuzetna i potrebna institucija. U raspravama koje smo vodili rečeno mi je: "Profesore, šta će nam ta državna institucija, kada će sve biti privatizovano? Država nema šta da kontroliše u privatnoj privredi".

Platni promet je prebačen na poslovne banke. Nedavno se pokušalo da poslovne banke vrše kontrolu naplate poreza i doprinosa, mada im to nigde i nikada nije bio posao. Ukidanje ZOP-a (2003), kao i četiri najveće poslovne banke, rezultat je "udruženog zločinačkog poduhvata u uništavanju nacionalne privrede, finansija i društva".

Deformacije monetarno-fiskalnih tokova su jedan od značajnih faktora naše višegodišnje krize i deficita. Tačno je da je efikasnost naplate poreza i doprinose iznosi preko 700 milijardi dinara. Nelikvidnost i neplaćanje su ogromni. Budžetski deficit je narastao na izuzetno visok nivo (primarni deficit na 8,9 posto BDP, a bruto deficit sa otplatama dugova na 18 posto BDP).

Tačno je da se deficit "leči" smanjenjem plata i penzija. Nema više kontrole naplate poreza i doprinosa, dok se ranije plate nisu mogle isplatiti dok se ne uplate porezi i doprinosi. Svaka uplata i isplata je morala biti dobro dokumentovana. Podizanje gotovog novca je moralo da bude dokumentovano i kontrolisano, čime su spekulativne transakcija bile gotovo potpuno ograničene, a time i kriminal i korupcija. Danas je gotovo nemoguće naplatiti potraživanja za isporučenu robu i usluge. U privredi vlada opšta nelikvidnost. Preduzeće može da ima niz žiro računa kod različitih banaka, što onemogućava kontrolu poslovanja i plaćanja. Na sceni su stihijski i nekontrolisani novčani tokovi i procesi. U tome ne može biti nikakve planske i usmerene razvojne politike.

Bio sam u sukobu s bankarskim lobijem iz poslovnih banaka, koji je svim sredstvima nastojao da se platni promet prenese na poslovne banke, a time i ugasi ova institucija. Nažalost, dobili su ovu, u osnovi, gubitničku bitku. Time je i otvoren proces (uz kriminalnu privatizaciju) razaranja nacionalne privrede, uz rast kriminala i korupcije. Nije to bio samo rezultat totalnog neznanja, već i interesa poslovnih banaka da jednu profitabilnu funkciju prisvoje i eliminišu eksternu kontrolnu funkciju države. Kada bi mogli još da eliminišu kontrolnu funkciju centralne banke, to bi bio "pun pogodak" za totalnu destrukciju finansijskog sistema.

ZOP nije bio samo "državna agencija za platni promet", već izuzetno razvijen informacioni sistem - pravo bogatstvo podataka potrebnih za vođenje makroekonomske politike.

Cela državna teritorija je bila premrežena, tako da se mogla voditi i pratiti politika regionalnog razvoja. Danas toga nema, osim političkih proklamacija koje ne daju rezultate. Ovo se posebno odnosi na razvojno usmerenu monetarno-kreditnu politiku, jer dolazi do automatskog odliva novca i kredita iz privrede, ogromne nelikvidnosti i tereta kamata, uz istovremeno "zidanje" brda dugova. Nenamensko korišćenje kredita, izostanak kontrole, praćeni automatskim odlivom novčane mase iz privrede, doveli su do prezaduženosti preduzeća, nelikvidnosti i masovnog neplaćanja.

Nenaplativost kredita zbog duboke krize, nelikvidnosti i prezaduženosti kreće se između 20 i 30 posto plasmana, a u nekim granama i do 50 posto. Bankama se time ne rekreira kreditni potencijal, plasmani su nesigurni i visoko rizični, slabo obezbeđeni (pokriveni), tako da i kreditna aktivnost banaka jenjava. Banke više "nemaju kome da daju kredit". Istovremeno, bankama je blokirano oko 47 odsto finansijskog potencijala raznim obaveznim rezervama i rezervacijama za gubitke, neiskorištenim potencijalom, tako da su prosto naterane na kamatnu astronomiju, a to dodatno guši privredu, onemogućava razvoj i investicije. Bankama je onemogućen i poznati proces "transformacije sredstava" tako da potpuno izostaju dugoročni plasmani iz dinarskih sredstava. Krug krize je tako zatvoren, ali se on spiralno širi.

Naravno, ni porezi ni doprinosi se, a ni lični dohoci, ne plaćaju. Finansiranje budžeta umesto poreza i doprinosa prenelo se na kredite poslovnih banaka uz visoku kamatnu stopu, tako da kamata na javne dugove prosto guši privredu, a i sav eventualni prirast BDP odlazi na plaćanje kamata...

Ne menja se ono što je dobro. Ali, naši "eksperti", koji su se dokopali vlasti, koji o finansijama i bankarstvu malo znaju, krenuli su na put razaranja i uništavanja ovog kvalitetnog dostignuća u sistemu. Sada ubiremo gorke plodove.

Zavod za obračun i plaćanje sa svim funkcijama koje je imao neophodna je institucija za sređen i odgovoran sistem, ali i za efikasan ekonomski i društveni razvoj i efikasnu borbu protiv kriminala i korupcije. To bi bila državna Direkcija za obračun, kontrolu, platni promet i informacije (statistiku). Jer, treba staviti pod potpunu kontrolu sve monetarne, fiskalne i platnobilansne tokove, što je pretpostavka ostvarivanja zdrave i zacrtane politike razvoja. Uz to treba osnovati i Institut za razvoj i Banku za razvoj. Vraćanje ZOP-a ne treba gledati samo kroz povećanje javnih prihoda države (do čega bi sigurno došlo), već i zbog drugih daleko značajnijih i gotovo životnih funkcija, bez kojih će se teško izaći iz ove duboke i vrlo kompleksne krize.