PRAZNA državna kasa, ogromni dugovi privrede za neplaćene poreze, nemogućnost malobrojnih koji posluju "u plusu" da se namire od onih blokiranih sve češće u javnosti potežu pitanje da li treba vratiti nekadašnju Službu društvenog knjigovodstva (SDK), odnosno Zavod za obračun i plaćanja (ZOP). Ova institucija je, praktično, nestala 2003. godine, kada je platni promet prebačen na banke. Do tada je kontrola svake transakcije bila detaljnija, plate nisu mogle da "legnu" na račune zaposlenih bez uplaćenih poreza i doprinosa, a država je bila sigurnija da će svoje "parče kolača" u vidu javnih prihoda na vreme naplatiti.

Danas, kada se mesečno u bankama u Srbiji "obrne" više od 3.000 milijardi dinara i više od 30 miliona evra, firme i pojedinci za neplaćene poreze i doprinose državi duguju oko 700 milijardi dinara, od čega blizu dve trećine nikada ne može da bude naplaćeno. Manjak u budžetu se popunjava smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, a hiljade radnika muku muči sa nepovezanim stažom i neoverenim zdravstvenim knjižicama.

Ekonomista Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je, pre više od decenije, propuštena šansa da se nekadašnji SDK transformiše u modernu agenciju za platni promet, poput one koju i danas ima Slovenija. A time je uništena i mogućnost efikasne kontrole naplate javnih prihoda.

OBRT Prošlog meseca se, kroz banke u Srbiji, "obrnulo" 3.433 milijarde dinara i 32 miliona evra. Firme i pojedinci su, za 23 radna decembarska dana ispostavili 17,5 miliona naloga za plaćanje. Platni promet danas se obavlja preko šaltera 29 banaka u našoj zemlji.

- Promena konfiguracije vlasti dovodi do urušavanja efikasnih institucija, bez toga da se one transformišu. Cenu u ovom slučaju plaćaju socijalno najsiromašniji građani, ali i efikasni privrednici koji ne mogu da naplate svoja potraživanja - kaže Đukić za "Novosti".

On podseća da je, pre 12 godina, SDK zatvoren, a da pri tome nije izgrađena institucija koja bi ga adekvatno zamenila.

- Osnovni zadatak svake države je da se stara o finansijskoj disciplini - ukazuje Đukić. - Ne znam da li je tada nekim lobističkim strukturama odgovaralo da se SDK ugasi, pod "mantrom" neke socijalističke tvorevine, ili je to bio rezultat totalnog neznanja. Jer, svako ko vodi finansije jedne države, mora da vodi i računa o rigoroznoj finansijskoj disciplini i firmi i građana. Institucije ne mogu da funkcionišu bez tog kostura.

Na pitanje koji su nam preduslovi sada potrebni da ponovo "podignemo" ovakvu vrstu institucije, Đukić kratko odgovara: "To bi bila gradnja kuće iz početka".

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, kada se započelo sa procesom "prebacivanja platnog prometa na banke", bilo je lako transformisati SDK, odnosno ZOP u neku vrstu državne agencije za platni promet.

PROMENA TABLE - Pametne države ne uništavaju stare tekovine samo zato što su, na primer, proizvod socijalističkog društva. Ne menja se ono što je dobro. Dovoljno je samo "promeniti tablu" sa nazivom. Zar nije SDK mogao da postane Agencija za platni promet? - pita profesor Đorđe Đukić.

SDK je imao više hiljada dobro obučenih ljudi, ali i odličan operativni sistem i tehničku podršku, koju su u to doba stranci smatrali izuzetno naprednim. Institucija je ipak ugašena, kako se tada govorilo, u skladu sa evropskim propisima, a imovina je uglavnom "prebačena" na tada novoformiranu Nacionalnu štedionicu.

- Značaj SDK nije bio samo u kontroli naplata poreza i doprinosa, već prvenstveno u kontroli tokova novca - objašnjavaju za "Novosti" sagovornici iz ovdašnjih banaka. - SDK je praktično bio "glavni filter" koji je sprečavao pranje novca, sve se radilo na osnovu papira i moralo je da bude dobro dokumentovano.

Danas svaka firma može da ima koliko god hoće računa u više banaka, a same banke nemaju ovakve mehanizme kontrole. Jedva je tokom prošle godine uspostavljena i kakva-takva kontrola uplate poreza i doprinosa, uvođenjem mehanizma elektronske prijave poreza u Poreskoj upravi.