Taksa na kartice mesečno košta 2.000

NEKI od izdataka, koji pored "sive ekonomije", bitno opterećuju male trgovce u Srbiji su i troškovi nadoknade za korišćenje POS terminala, visina bankarskih usluga za elektronsko plaćanje, kao i nivo lokalnih komunalnih taksi za isticanje firmi.

Kako kažu u Privrednoj komori Srbije, troškovi nadoknade za korišćenje POS terminala osetno podižu cenu poslovanja STR-a. Banke na POS terminale uzimaju proviziju, u proseku oko dva odsto, zavisno od vrste kartice.

- Trgovci takođe plaćaju i iznajmljivanje POS terminala koji se postavljaju u radnjama, sa mesečnom naknadom od oko 2.000 dinara - kaže za "Novosti" Gordana Hašimbegović, sekretar za trgovinu PKS. - Korišćenje POS uređaja trebalo bi da podstakne promet, jer je to komotan vid plaćanja, ali to i košta. S druge strane, ako trgovci nemaju interesa, oni neće ni držati te terminale.

Veliki problem u poslovanju malih trgovaca predstavlja visina bankarskih usluga za finansijske transakcije po jednom nalogu za elektronsko plaćanje. Kako firme iz oblasti trgovine imaju veliki broj dobavljača u toku dana, samim tim i veliki broj naloga, ti troškovi provizije i te kako opterećuju njihovo poslovanje.

Visina provizije je deo poslovne politike banaka, i u principu banke podstiču elektronska plaćanja. Provizije za elektronska plaćanja su niže i do 30 odsto u odnosu na plaćanja putem papirnog platnog naloga i ona iznosi 25 dinara po nalogu.

- Banke, međutim, imaju fiksni deo troškova na koji ne mogu da utiču, a to su takse prema NBS, naknade provajderima - objašnjava Hašimbegovićeva. - Možda može da se pokrene inicijativa prema NBS da preispita Odluku o jedinstvenoj tarifi po kojoj NBS naplaćuje naknadu za izvršene usluge, snizi svoju tarifu za banke i tako omogući snižavanje bankarske provizije za elektronska plaćanja.