Verheijen: Srbija treba da ojača javna preduzeća

Srbija treba da ojača javna preduzeća i stvori javni sektor koji može da joj pomogne pri ulasku u Evropsku uniju, rekao je večeras šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen.

Verheijen je, gostujući u "Dnevniku" RTS-a, rekao da Svetska banka pomaže Vladi Srbije u reformama i restrukturiranju preduzeća, posebno EPS-a i "Železnica" i dodao da će se, ako izostanu reforme u javnim preduzećima pojaviti manjak u budžetu.

Svetska banka je namenila 200 miliona dolara kredita za reformu dva javna preduzeća, EPS-a i "Železnica" i još 200 miliona za preduzeća u restrukturiranju.

Verheijen je rekao da će Svetska banka u budućnosti možda raditi i na "Putevima Srbije" i na "Vodovodu", ali početni prioritet su EPS i "Železnice", jer je reč o kompanijama važnim za investitore.

"Zašto je to tako? To je zato što su ta preduzeća velika opterećenja za budžet, ali su opet vrlo važne kompanije kada je reč o poslovnom okruženju u Srbiji", naveo je Verheijen.

On je objasnio da je, u slučaju EPS-a, cilj koji je postavio premijer (Aleksandar Vučić) da se preduzeće reformiše tako da postane finansijski isplativa kompanija, da može da privuče interesovanje strateških investitora radi delimične privatizacije.

"Što se tiče 'Železnica', tu je reč o stvaranju kompanije koju Srbija može da izdržava. Znači, da se ograniče putničke usluge samo na ono što je potrebno i da se stvori kargo kompanija koja može da se takmiči na tržištu EU kada Srbija postane članica", rekao je Verheijen.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da je za ostvarenje tih ciljeva potrebno preduzeti restrukturiranje i finansijsku konsolidaciju za oba preduzeća.

"Potrebno je da pomognemo Vladi u pravljenju tih programa, a zatim da pružimo pomoć budžetu Srbije", naveo je Verheijen.

On je podsetio da je premijer otvoreno istupio sa stavom da je to kritičan prioritet za Srbiju u javnim nastupima i razgovorima sa MMF-om i drugim partnerima.

"Drugo, ako to ne uspe, budžet koji je usvojen za 2015. godinu, praktično će odmah biti u problemima. Premisa u budžetu je da će javna preduzeća ubrzo biti rešena i da to neće biti preterano opterećenje. Istovremeno, druga javna preduzeća, poput EPS-a i Aerodroma, uplaćivaće dividente u budžet. Ako izostane reforma tih preduzeća, u budžetu će se javiti manjak", naveo je Verheijen.

Kako je napomenuo, ceo paket reformi javnog sektora, bilo da je reč o državnim preduzećima, rešavanju pitanja preduzeća u okviru Agencije za privatizaciju, ili o tome da država pruža bolje usluge sa manje sredstava, predstavlja izazov.

"Najvažnija stvar za nas je da postoji javna podrška tim merama i da srpski građani svi zajedno jedni drugima pomognu da prođu kroz ova teška vremena, da stvore javni sektor koji može da pomogne Srbiji pri ulasku u EU", zaključio je Verheijen.