U 2015. više otpuštanja nego zapošljavanja

BEOGRAD - Menadžeri u Srbiji će u 2015. godini više otpuštati, nego što će zapošljavati a da bi se ta proporcija promenila smatraju da je potrebno smanjiti namete na zarade, broj fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede i povećati kupovnu moć stanovništva, pokazalo je istraživanje Mreže za poslovnu podršku.

Ova Mreža je za potrebe evropskih institucija u novembru i u prvoj nedelji decembra sprovela anketu među 260 menadžera domaćih preduzeća u devet gradova i 14 opština Srbije o stanju u privredi i perspektivama u narednoj poslovnoj, 2015. godini.

Od 260 menadžera malih, srednjih i velikih preduzeća 15,9 odsto je navelo da planira zapošljavanje novih radnika iduće godine, dok je 33,8 odsto njih reklo da će morati da smanji broj zaposlenih zbog loših poslovnih rezultata, pada prometa i nedostatka posla, navodi se u izveštaju o rezultatima ankete.

Za 45,3 procenta menadžera odluka o zapošljavanju, odnosno otpuštanju, zavisiće od situacije na tržištu i generalne ekonomske situacije u zemlji a 5,0 odsto anketiranih nije dalo odgovor na pitanje da li će dogodine zapošljavati ili otpuštati.

Što se tiče zapošljavanja,15,9 odsto menadžera koji su najavili prijem novih radnika u proseku planira da po kompaniji otvori 2,5 radnih mesta, a oni koji su naveli da će morati da otpuštaju prosečno će po preduzeću uručiti otkaze za 1,8 radnika.

Na pitanje šta bi trebalo da se promeni kako bi se stekli uslovi da zaposle nove ljude, 68 odsto direktora smatra da treba smanjiti opterećenja zarada sa sadašnjih 64 na 40 procenata ili niže, bez ikakvog uslovljavanja poslodavaca koji otvaraju nova radna mesta.

Poboljšanje opšte ekonomske situacije i povećanje kupovne moći stanovništva 65 odsto anketiranih vidi kao uslov za novo zapošljavanje a 61 procenat njih je navelo da je potrebna i promena poreske politike i smanjenje broja fiskalnih i parafiskalnih opterećenja privrede.

Za 57 odsto menadžera važan uslov je i rešavanje problema naplate potraživanja, dok je 48,5 procenata reklo da je potrebna veća pravna sigurnost u poslovanju, smanjenje broja fantomski firmi i mogućnosti za prevaru savesnih poslovnih partnera.

Reforma javnog sektora, bolje organizovana i manje skupa država sa efikasnim državnim aparatom koji pruža usluge privredi je bitan činilac za 48 odsto poslodavaca, a 44 odsto njih ističe potrebu ukidanja nejadnakosti na tržištu koje stvaraju državne subvencije pojedinim kompanijama, dok su te iste subvencije za većinu malih i srednjih preduzeća nedostupne.

Prema mišljenju 39,5 procenata menadžera potrebna je promena politike i odnosa prema malim i srednjim preduzećima, 38,5 odsto smatra da su neophodni pristupačniji izvori finansiranja od strane banaka i državnih razvojnih fondova, 37 procenata se izjasnilo za smanjenje korupcije u oblasti javnih nabavki i kod pribavljanja dokumenata neophodnih za realizaciju različitih poslova pri državnim institucijama.

Bolju kontrolu i smanjenje sive ekonomije kao uslov za veće zapošljavanje navelo je 35,5 odsto direktora, a jednostavnije carinske i trgovinske propise, elektronske upravu i smanjenje birokratskih procedura zaokružilo je 34 procenta anketiranih.

Privrednici takođe smatraju da je pravni okvir za poslovanje u Srbiji preobiman, isuviše birokratizovan i da to izvlači značajan novac i oduzima vreme zaposlenih u privrednim društvima koji bi trebalo da se ulože u razvoj poslovanja, a ne u namirenje apetita "državnog birokratskog džina".

Sve je teže domaćim malim privrednicima koji osnuju firmu da je i održe zato što oni ne mogu da se obrate bankama, državnim ili međunarodnim razvojnim fondovima za podršku, a "taksimetar" države svaki dan otkucava i troškovi i birokratske obaveze se gomilaju.

Ovo je razlog zašto je osnivačima firmi teško da zaposle i same sebe, a kamo li druga nezaposlena lica.

Menadžeri generalno ocenjuju da treba postaviti okvir za poslovanje u Srbiji na potpuno drugačijim osnovama od trenutnih, što manje opterećenja i birokratije za početnike u biznisu i male firme i poreski sistem u kome poresko opterećenje treba da raste sa rastom prihoda i dobiti firmi, sasvim suprotno današnjoj politici nagomilavanja poreskih i parafiskalnih obaveza mikro i malim preduzećima koja su tek počela da rade ili imaju nizak nivou prihoda.

Ovakva politika stimulisala bi otvaranje novih firmi, smanjila sivu zonu i omogućila onima koji su kvalitetni da njihove firme porastu, pa bi se otvorilo i više radnih mesta u njima, navodi se u izveštaju o rezultatima istraživanja Mreže za poslovnu podršku.

PETROVIĆ: OTPUSTITI 10.000 RADNIKA

BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da bi, prema gruboj računici, u javnom sektoru trebalo otpustiti oko 10.000 radnika u 2015. godini, ako Vlada želi da postigne planirani cilj smanjenja izdataka za plate od oko pet odsto.

Petrović je, na konferenciji za novinare, rekao da još nema preciznog plana što može da ugrozi uspešnu realizaciju ove mere koja bi smanjila državne rashode za više od 100 miliona evra.

On je naveo da u javnom sektoru radi više od pola miliona ljudi, a pad zarada za oko pet odsto otprilike znači da će oko 27.000 zaposlenih ostati bez posla.

"Ovom merom ostvariće se trajne uštede od oko 100 miliona evra, a pun efekat ove mere možemo da očekujemo tek u 2016. godini", rekao je Petrović, dodajući da smanjenje broja zaposlenih naredne godine neće iznosti ukupno pet odsto.

On je rekao da, iako još nema preciznog plana, računa se da svake godine iz budžetskog sektora u penziju ode između 15.000 i 20.000 ljudi.

"Ako uzmemo gornju granicu od 20.000 ljudi, budući da se uslovi za penziju pooštravaju sledeće godine i da će mnogi požuriti da se penzionišu, to ipak ne znači da će se za toliku cifru smanjiti broj zaposlnih, jer neke od njih morate i da zamenite", objasnio je Petrović na konferenciji Fiskalnog saveta u NBS.

On je naveo primer, da, ako umesto svakog petog koji ode u penziju, zaposlite jednu osobu, to onda znači da u javnom sektoru neće biti 20.000 manje ljudi po osnovu prirodnog odliva, nego 16.000 hiljada.

"Tako smo došli do cifre koju bi treblo otpustiti da bi se fond plata smanjio za pet odsto", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, zbog nedostatka jasnih planova racionalizacije s kojim vlada kasni, otpuštanja neće moći da budu dovoljno dobro targetirana.

"Opasno je kad se ne napravi plan za racionalizaciju jer se tada pribegava ampanjskim i ad hok merama", istakao je Petrović.

"U nekim sektorima postoji višak, a u nekim manjak zaposlenih. To mora da se utvrdi kako bi se znalo gde su ljudi potrebni a gde ih treba otpustiti", rekao je Petrović, konstatujući da je penzionisanje linearno, pa ljudi odlaze sa svih mesta, pa i tamo gde su deficitarni.

On je podsetio da je Vlada najavila plan racionalizacije u javnom sektoru za kraj ove godine, a sada se taj plan najavljuje za sredinu 2015. godine.