Ćulibrk: Za “Telekom“ možemo dobiti više nego pre četiri godine

DRŽAVA bi za prodaju „Telekoma Srbije“ mogla da postigne višu cenu od one koja je nuđena pre četiri godine. Ovo, za „Novosti“, kaže generalni direktor „Telekoma Srbija“ Predrag Ćulibrk.

- Ako se Vlada kao većinski vlasnik odluči za prodaju, potrebno je samo da se taj posao pripremi kvalitetno i odradi profesionalno.

* Da li je stvarno potrebno prodati ovaj deo „porodičnog srebra“?

- Ne bih to tako nazivao. Što se tiče prodaje, tu će svakako Vlada dati konačnu reč. Ubeđen sam da Vlada i te kako zna šta radi. Neke odluke su zaista bile vizionarske, pogledajmo samo „Er Srbiju“. Pa pre samo četiri-pet godina „Telekom Srbija“ je morao da kupuje zgradu „Jata“ u Novom Beogradu kako bi „Jat“ mogao da preživi, a danas imamo najmoderniju avio-kompaniju u regionu. Po tome sudeći, potpuno sam ubeđen da će Vlada, sagledavajući stanje u celosti, doneti najbolju moguću odluku.

* Koja je realna cena?

- Prepustio bih ipak tržištu da kaže šta je realna cena. Mnogo je zaista faktora koji na to utiču. Ipak, ohrabrujući pokazatelji su sporazum sa MMF i najava konsolidacije naše privrede. U jedno sam siguran, da je potrebno da „Telekom“ nastavi sve svoje razvojne projekte, a ne da, ukoliko se objavi da će doći do privatizacije, sve stane, kao prošli put kada je u preduzeću skoro sve stalo, a izgubili smo između 800.000 i milion pretplatnika mobilne telefonije.

* Zašto ste se odlučili da kupite Dunav banku?

- Postoji mnogo razloga za ovu odluku. Prva neoboriva činjenica je da prihodi od tradicionalnih govornih usluga i usluga SMS-a, a koji i dalje čine najveći deo prihoda operatora, imaju i imaće negativan trend zbog promena tehnologija i navika korisnika. Zato operatori tragaju za novim izvorima prihoda. Jedan od prepoznatih izvora prihoda, ne samo kod nas nego i u svetu jesu upravo finansijske, odnosno bankarske usluge. U tom segmentu globalno posmatrajući, velika su previranja na različitim tržištima i svi pokušavaju, uključujući i telekom operatore, da pronađu svoje mesto i uspostave najbolje poslovne modele. Zaista ne treba da čudi što se za taj deo kolača bore i mobilni operatori, jer činjenica je i sva predviđanja kažu da će u mobilni telefon da se presele mnoge funkcionalnosti, a jedna od njih je svakako i mobilni telefon kao novčanik.

DIJASPORA

- Drugo što bih istakao je da ulazak u banku za nas predstavlja deo jednog šireg projekta koji radimo sa partnerima, a preko našeg zavisnog preduzeća u Švajcarskoj. To je vrlo ambiciozan projekat koji treba da našim ljudima u dijaspori obezbedi brojne inovativne usluge kao što je slanje novca iz dijaspore pod najpovoljnijim mogućim uslovima, početak rada našeg virtuelnog mobilnog operatora za početak u Severnoj americi uz najpovoljnije cene za pozive ka Srbiji, pružanje i distribucija TV sadržaja i drugo. O tome će sigurno više biti reči u nedeljama koje su ispred nas. Za realizaciju svih tih poslovnih planova i ideja i obezbeđivanje dugoročne održivosti poslovanja, mi zaista verujemo da je najbolja opcija da imamo banku u vlasništvu.

* Koliko će koštati kupovina banke?

- Ovde se radi o operaciji koja ne podrazumeva klasičnu kupoprodaju već će sticanje vlasništva „Telekom“ realizovati kroz dokapitalizaciju banke i na taj način steći većinski paket akcija. Pored „Telekoma“ dokapitalizaciju u manjoj meri treba da realizuje i „Dunav osiguranje“ te će na taj način ostati i dalje značajan akcionar i partner u banci. Ukupan iznos koji će nama biti potreban za sticanje kontrolnog paketa akcija je oko 10 miliona evra.

* Jeste li uspeli da dobijete povoljniju cenu s obzirom na to da je banka, ali i „Dunav osiguranje“, u teškoj situaciji?

- Svaka od strana sigurno će reći da su ispregovarali ovaj posao u svom najboljem interesu. Naravno da je vrednost banke rezultat njenog trenutnog stanja, a ono ne može da se definiše kao dobro. I upravo je takvo stanje banke opredelilo iznose i način sticanja udela u banci od strane „Telekoma“. A kao što sam već rekao, mi nismo kupovali, pa nismo pregovarali o kupoprodajnoj ceni. Ono na čemu se insistiralo jeste da se potpuno realno sagledaju bilansne pozicije i da se u skladu sa najstrožim međunarodnim računovodstvenim standardima izvrši revizija i obezvrede loši plasmani, te na bazi toga izračuna koliko je kapitala neophodno kako bi banka u budućnosti mogla nesmetano da funkcioniše. Potreba za kapitalom je opredelila i iznose i udeo koji se na taj način stiče. Mislimo da će ova trgovina na kraju pre svega biti izraz realnosti.

* Je li ovo politička kupovina?

- Ovo nije politička kupovina. Skoro godinu dana se pregovaralo i u tom periodu ni jedan jedini politički pritisak nije izvršen. Posle više od decenije loših iskustava, izgleda da više niko ne može da poveruje da se ovakve stvari mogu završiti bez političkog pritiska. Ovde je sve vrlo prosto. Mi smo prepoznali interes da uđemo u banku, a „Dunav osiguranje“ je prepoznalo interes da dobije strateškog partnera koji će svojom poslovnom vizijom, snagom i reputacijom moći da osigura uspešno poslovanje banke. Oko toga smo se našli, a sve ostalo predstavlja samo teške pregovore u kojima je svako branio i zastupao svoje interese i pozicije. Ništa drugačije nego kada pregovore oko poslovnog poduhvata vode dve privatne firme.

MALA BANKA

- Da ovo nije politički dil, govori i činjenica da se pregovaralo nepunih godinu dana. Neki postavljaju i pitanje zašto baš Dunav banka, ako već nije politički dil. Tu je odgovor jasan. Nama je upravo trebala mala banka koja ima licencu za rad i nije opterećena velikom imovinom, zaposlenima i skupom mrežom poslovnica. Naš cilj nije bio da kupimo deo postojećeg bankarskog tržišta već hoćemo da razvijamo sopstvene usluge i proizvode pa je Dunav banka kao jedna od najmanjih na tržištu, ako ne i najmanja, baš ono što nama i treba.

* Pošto je akcionar Dunav banke i kontroverzni biznismen Goran Perčević, može li vam se zameriti da ste pokušali da mu pomognete i u njegovoj nezavidnoj poslovnoj situaciji?

- Mi ovde nikome ne pomažemo, a još manje je postojala takva namera. Razumem, imajući u vidu kroz šta smo sve prošli kada je u pitanju odnos državnih banaka i, kako kažete, kontroverznih biznismena da neko ovo može da gleda i na taj način. Ovo nije pokušaj ni da se pomogne „Dunav osiguranju“, a kamoli drugima. Što se tiče udela malih akcionara u banci kojih ima mnogo, oni će zbog stanja banke biti značajno umanjeni kroz dokapitalizaciju, a što se tiče loših plasmana, nikom ništa nije oprošteno. Činjenica je da su svi loši plasmani tretirani u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i u dobroj meri obezvređeni. Ukoliko se sticanje vlasništva od strane „Telekoma“ realizuje, sigurno nećemo ponavljati katastrofalnu politiku davanja kredita onima koji to nisu u stanju da vraćaju.

ODGOVOR VUJOŠEVIĆU: PARTIZANU SMO NAJVIŠE DALI

* Kako komentarišete poslednje izjave trenera KK Partizan Duška Vujoševića u kojim vas optužuje da tražite njegovu smenu?

- Moram da kažem da mi čak nismo hteli ni da reagujemo na takve izjave. Zaista se radi o potpunoj zameni teza. Nas u „Telekomu“ apsolutno ne zanimaju bilo kakva kadrovska rešenja u klubovima, niti ko su treneri, niti ko su predsednici klubova. Moram da priznam da je svima u „Telekomu“ ovo teško palo, pogotovo što je Partizan godinama nosio naše ime (Partizan MTS), a sa druge strane je KK Partizan klub kome je „Telekom“ do sada dao najviše novca. Radi se o milionima evra i sigurno da deo uspeha KK Partizan u protekloj deceniji pripada bar malo i nama. A pritom mi ne tražimo bilo kakvu zahvalnost, iako smo je možda i zaslužili, ali složićete se da najmanje što bi bilo moralno jeste da se ne govori protiv nas. Bar kada je KK Partizan u pitanju. I da bude potpuno jasno, KK Partizan ima svog generalnog sponzora čije ime nosi, a trenutni generalni sponzor KK Zvezda je „Telekom“. I u jednoj i u drugoj kompaniji država ima svoj udeo i sigurno da se oko toga vodilo računa što potvrđuje i činjenica da su sponzorski ugovori na podjednakim nivoima.