Mesom i lekovima plaćaćemo ruski gas

SRPSKO meso, sir i lekovi prvi su na listi robe koju Rusima možemo da ponudimo u zamenu za njihov gas. Posle telefonskog razgovora srpskog i ruskog predsednika Tomislava Nikolića i Vladimira Putina, ponovo je aktuelizovan „toling sistem“. To je upravo trgovina kojom bismo mi Moskvi ponudili robu za energente.

Nakon što je, prema nezvaničnim informacijama, propao dogovor sa Moskvom oko kupovine gasa po povlašćenim cenama za „Azotaru“, „Petrohemiju“ i MKS „Kikindu“ po 290 dolara za 1.000 kubika, „plavi energent“ iz Rusiji „plaćali“ bismo upravo „tolingom“.

U robnoj razmeni sa Rusijom na našem „tasu“ moglo bi se naći ono što prvenstveno nedostaje najvećoj zemlji sveta. Umesto cipela i žita, koje smo pre 15 godina menjali za ruski gas, Moskva je najviše zainteresovana za naše prehrambene proizvode.

- Za Srbiju bi bilo dobro da ne mora da plaća gas već da umesto novca Rusima transportuje robu koju ne možemo da prodamo u okruženju - kaže Vojislav Stanković, savetnik za poljoprivredu predsednika Privredne komore Srbije. - Pored mesa, mleka, sireva, možemo da im damo i slatkiše, sokove, konzervirano voće i povrće, ali i cipele, nameštaj, lekove... Taj sistem je poznat i kao „barter“ aranžman.

Saradnjom koja ne poznaje nule na novčanicama bi se, prema Stankovićevim rečima, značajno povećala naša spoljna trgovina jer, kada jednom krenemo da šaljemo srpske proizvode, rusko tržište će ih posle tražiti i za novac.

Protivnici razmene ipak misle da računica koja nije opipljiva ne može Srbiji da donese veće zarade.

- Zamena gasa za našu hranu bi bio ruski ustupak Srbiji - govori ekonomista Saša Đogović. - Ipak, to je samo „andol“ za srpsku privredu, ali ne i veći pozitivni impuls. Robu je teško „izmeriti“ bez para, a upravo je novac ono što našoj proizvodnji treba.

Ukoliko Rusija, tvrdi Đogović, želi ozbiljno da nam pomogne, treba da ulaže i kupi barem deo „Petrohemije“, „Azotare“, MKS „Kikinde“. Ne možemo mnogo da dobijemo jeftinijim gasom ili onim koji menjamo za robu.

PANČEVAČKA “AZOTARA“ POLA GODINE POD KATANCEM

NESTAŠICA ruskog gasa u Srbiji „zatvorila“ je jedinu fabriku amonijaka kod nas. Naime, pančevačka „Azotara“ je „pod ključem“ već - više od šest meseci! Mašine su u junu isključene zbog letnjeg remonta, ali su na jesen radile svega nedelju dana jer je u fabriku prestao da stiže gas.

Prema rečima predsednika sindikata „Azotare“ Milana Ivovića, na sve pogone je stavljen katanac jer nema sirovine za proizvodnju.

- Radi samo pogon „elektrana“ koji služi za minimalno održavanje sistema - objašnjava Ivović. - Nikakve količine gasa od prošle sezone nisu ušle u fabriku. Radili smo samo nekoliko dana i to da bismo potrošili amonijak. Bez gasa iz Rusije ne možemo ništa jer godišnje potrošimo 350 miliona kubika. „Petrohemija“ radi jer je mnogo manji potrošač, kod njih godišnje ode svega 80 miliona kubika, tako da se tamo gas isporučuje.

Za zatvorenu „Azotaru“ ovih dana izrazito je zainteresovana lokalna vlast.

- Gradonačelnik Novog Sada je predložio da se „Azotara“ podeli - govori Ivković. - Grad praktično hoće da nam oduzme luku. U situaciji kada ne radimo, lokalna samouprava hoće da se okoristi o nas, a nema nikakve ingerencije.