Pruge i “Đerdap“ zajedno sa Rusima

ZA razliku od „Južnog toka“, koji je obustavljen, brojni projekti na kojima radimo sa ruskim partnerima ne dovode se u pitanje. U prvi plan sada dolazi rekonstrukcija srpskih pruga, čija sanacija je počela sredstvima iz ruskog kredita, „teškog“ 800 miliona dolara. I u Kragujevcu se još nadaju da će najveći srpski izvoznik uskoro početi da prodaje „fijat 500L“ na tržište Rusije bez carine. Nadležni su izračunali da bi naša država od tog posla mogla da zaradi 130 miliona evra, ali se još čeka „zeleno svetlo“ iz Moskve.

Rusi su angažovani i na obnovi Hidroelektrane „Đerdap 1“, koja bi trebalo da bude „kao nova“ do 2018. godine, a više puta je najavljivano i da su među najozbiljnijim kandidatima za izgradnju HE „Đerdap 3“.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, su pre dve godine potpisali Deklaraciju o strateškom partnerstvu, koja je utabala stazu za zaključivanje više od 60 različitih sporazuma vezanih za razvoj ekonomskog partnerstva dveju država.

Privredna komora Srbije je pre godinu dana organizovala Investicionu konferenciju u Moskvi, kada je predstavljeno više od 70 projekata, čija je vrednost procenjena na oko sedam milijardi dolara. Najviše ih je bilo iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, poljoprivrede, metalne i elektroindustrije, turizma i građevine. Do sada, međutim, nije stiglo mnogo informacija o daljim potezima ruskih investitora i konkretnim ulaganjima.

Glavni posao za našu zemlju, kada je u pitanju ekonomska saradnja sa Rusijom trenutno je investicija u obnovu pruga. „Železnice Srbije“ i „RŽD Internešenl“ potpisale su prošle godine ugovor o ruskom izvoznom državnom kreditu, vrednom 800 miliona dolara, iz kojeg će se u narednih nekoliko godina finansirati pet projekata modernizacije železničke infrastrukture i vozova u Srbiji. Za ovaj kredit i naša zemlja obezbeđuje dodatnih 15 odsto učešća, pa je ukupna vrednost projekata modernizacije 941 milion dolara.

U toku su radovi na izgradnji i elektrifikaciji drugog železničkog koloseka na deonici Pančevački most - Pančevo Glavna, a ministarstva finansija dveju zemalja odobrila su krajem novembra i finansiranje Aneksa 2.1 za rekonstrukciju tri deonice evropskog saobraćajnog Koridora 10.

- Započeli smo procedure za regulisanje bankarskih garancija, pokrenuta je mobilizacija potrebnog personala i priprema mehanizacije - kažu u ruskoj kompaniji „RŽD Internešnel“. - Tokom narednih dana u Srbiju će stići još 30 naših stručnjaka. Isplata avansa može da bude izvršena već u decembru, što će omogućiti da počnemo građevinske radove.

Sporazum predviđa rekonstrukciju tri deonice evropskog saobraćajnog Koridora 10 (Salcburg - Solun), ukupne dužine više od 65 kilometara. U pitanju su deonice od Sopota do Kovačevca, od Male Krsne do Velike Plane i od Rume do Golubinaca. Vrednost radova je oko 50 miliona dolara.

Ministarstvo finansija Srbije razmatra zahtev za odobravanje finansiranja Aneksa 5, koji predviđa isporuku 27 novih dizel-motornih vozova proizvedenih u ruskoj kompaniji „Metrovagonmaš“, u iznosu od 100 miliona dolara.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra, međutim, da su zajednički planovi sa Rusijom ostali mrtvo slovo na papiru, delom i zbog toga što nismo na vreme pripremili projekte i povukli odobrena sredstva.

- Ugovor o rekonstrukciji železnice nije postao aktuelan sada, već se o tom poslu pričalo i pre pet godina, ali je tada propao i sredstva od oko milijardu dolara nisu iskorišćena - navodi profesor Savić. - Osnovni problem je bio što nismo imali spremne projekte, na kojima svaka ozbiljna država i investitor insistiraju.

“FIĆA“ JOŠ SANjA MOSKVU

U FABRICI „Fijat automobili Srbija“ veruju da će biti odobren povlašćen status za izvoz kontingenta od 10.000 automobila „fijat 500L“ na rusko tržište. Treba da se definiše i prodajna cena modela „500L“ u Rusiji, zatim posredstvom čije prodajno-servisne mreže bi se to vozilo i rezervni delovi za njega prodavali na ruskom tržištu, kao i početak i rok trajanja tog poslovnog aranžmana. Iako je srpska strana priželjkivala dogovor o dugoročnom bescarinskom izvozu utvrđene godišnje kvote, verovatnija opcija je da će to biti jednokratni posao.