Energenti „greju“ državnu kasu, MMF nam “skrojio” poskupljenja

LISTA nameta koji će naredne godine okrnjiti kućni budžet mogla bi da se proširi i na dodatne akcize za struju i sokove, ali i povećanu cenu prirodnog gasa. Ipak, novac od poskupljenja verovatno neće otići u obnovu postrojenja u javnim preduzećima već bi, pod pritiskom MMF, benefit od „podgrejanih“ energenata i sokova mogao direktno da se slije - u republičku kasu.

Umesto planiranog poskupljenja električne energije na kraju grejne sezone, država bi od 1. aprila mogla da uvede dažbinu koja zaobilazi EPS i za deset do 15 odsto više direktno „greje“ državni budžet. Prema mogućem scenariju, koji se priprema u Vladi Srbije, bezalkoholna pića koštala bi za dinar ili dva više i to već od Nove godine.

Slično je i sa cenom gasa, jer se od početka naredne godine ne menja osnovica već dodatni troškovi za transport, koji plavi energent „dižu“ za oko dva dinara, odnosno četiri do pet odsto.

Opipavanje javnosti na vest o poskupljenju struje i sokova, ekonomski analitičar Saša Đogović objasnio je kao jedan od načina da se predupredi eventualano kašnjenje u najavljenoj reformi državnih preduzeća i onih u restrukturiranju:

- Verovatno je MMF tražio da se, zbog eventualnog odstupanja od planova, nađe siguran i predvidljiv način dodatnog punjenja budžeta. Očekujem da dođe do smanjenja potražnje sokova i bez uvođenje akciza, jer su smanjene plate u javnom sektoru i penzije. Sa strujom će, pak, biti veći problem jer ona mora da se troši. Doći će do kašnjenja u plaćanju, pogotovo onih sa malim primanjima. Država tu mora da pomogne.

Nove akcize za struju za građane praktično znače poskupljenje električne energije, ali energetičari se pitaju gde će višak novca završiti.

- Da li treba uvesti akcize za kilovate zavisi od toga gde će taj novac da ode - kaže Aleksandar Gajić, novi član Nadzornog odbora EPS i profesor Mašinskog fakuleta u Beogradu. - Ukoliko se taj višak sredstava uloži u ekološku zaštitu, na primer, onda je potpuno opravdan i ja ga podržavam. Ako, pak, služi samo da se popuni rupa u republičkom budžetu, onda bi trebalo dodatno razmisliti. Ipak, u novom NO EPS ću se zalagati za ekonomske cene struje, ali da bi pogoni u preduzeću mogli da se obnove i sistem postavi na zdrave noge.

I čelnici dva najveća energetska preduzeća potvrđuju da su ovo poskupljenja „igre velikih igrača“. Iz EPS su rekli da zvanično nisu bili obavešteni o mogućnosti uvođenja akciza na struju jer je ovo pitanje u nadležnosti Vlade. Direktor Aleksandar Obradović je precizirao da će uštede u EPS pratiti MMF.

- U svom planu i programu podrške Srbiji, MMF je EPS stavio kao firmu preko koje će se gledati kako reforma javnog sektora napreduje - rekao je Obradović.

Korekciju cena slično pravda i direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, koji je rekao da će MMF u aranžmanu ovoga puta nadgledati i preduzeća.

- Od Vlade sam dobio nalog da od 1. januara svi moraju da plaćaju gas - rekao je Bajatović. - Ukoliko se želi da „Srbijagas“ bude konkurentan na tržištu i da se smanji pritisak na budžet, transport gasa mora da bude skuplji za dva dinara i mrežarina mora biti podignuta na realnu cenu.

Te tri mere će, kako je naveo, doneti nedostajućih oko 100 miliona dolara godišnje budžetu Srbije.

PAD STANDARDA

POSKUPLjENjA će, smatra ekonomista Danilo Šuković, biti novi udar na životni standard i značiće dalju ekspanziju siromaštva u koju zapada sve veći deo i srednje klase.

- Na inflaciju će ove mere sigurno delovati u smislu njenog povećanja, ali smo sada u svojevrsnoj deflaciji, koja je pogubna za ekonomski oporavak - kaže Šuković. - Ključna poenta ovih mera, ako budu uvedene, biće dalji pad tražnje što će biti destimulativno za eventualni ekonomski rast.