Ministarstvo smanjuje subvencije poljoprivrednicima?

NEDOSTATAK para u srpskom budžetu, ali i mnogobrojne malverzacije sa dobijenim novcem, razlog su zašto je država predložila da se ubuduće subvencije daju poljoprivrednicima za obrađivanje 20 hektara zemljišta. Dosadašnja praksa je bila da se državnim parama pomažu ratari sa radovima na 100 hektara. Međutim, neki proizvođači, obrađivali su samo deo imanja, a uzimali su premije za ceo imetak. Ipak, ovakvim rešenjem najviše bi mogli da budu pogođeni oni koji stvarno rade više od 20 hektara.

Ministarstvo poljoprivrede za 2015. godinu predložiće promenu kriterijuma za dobijanje subvencija, a proizvođači negoduju. Neki poljoprivrednici tvrde da su im te pare značile - opstanak.

Samo ove godine, država je isplatila oko 11 milijardi dinara, na ime podsticaja u biljnoj proizvodnji - „6.000 dinara po hektaru“. Uz to, iz budžeta je poljoprivrednicima dato 2,2 milijarde za dizel gorivo i 1,7 milijardi dinara za đubrivo.

- Smanjenjem granice za subvencije želimo da stimulišemo male poljoprivredne proizvođače - rekli su nam u resornom ministarstvu. - Uprava za agrarna plaćanja isplatila je sva planirana sredstva za ovu godinu. Broj korisnika subvencija za biljnu proizvodnju, ove godine, bio je približno 243.000.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda za žito, svake godine traži se neko ko će biti izuzet iz subvencija, kako bi se uklopili u budžet. Kako kaže, ovaj postupak više je socijalan, nego proizvođački, jer pravi proizvođači nisu oni do 20 hektara, već sa više. I nisu svi oni tajkuni.

- Nijedna restriktivna mera ne odgovara proizvođačima i ne može da stimuliše proizvodnju - smatra Saković. - Istina je da novca nema i da se daje ono što se ima. To samo treba reći jasno i glasno. Ako od nekog tražite pare, a taj nema, mora da ih pozajmi da bi dao. Tako je i sa državom.

Da će najavljeno smanjenje subvencija stvoriti velike probleme u poljoprivredi smatra i vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić. Kako je rekao, u Srbiji treba da se prekine sa praksom po kojoj se subvencije u poljoprivredi tretiraju kao socijalna kategorija, umesto kao razvojna.

- U ukupnim prihodima prosečnog poljoprivrednika u EU prihod od subvencija je 34 odsto, dok je u Srbiji to četiri odsto - rekao je Kostić, na Konferenciji Beogradske berze. - U Evropi to traje već 20 do 30 godina, i za to vreme, od tih para, on je uspeo da napravi ogledne farme u kojima je prilično visok nivo produktivnosti.