Tajkuni merkaju srpske oranice

OD 502 preduzeća čiju prodaju je oglasila Agencija za privatizaciju, nove vlasnike bi moglo dobiti oko 300 firmi za koje su investitori iskazali interesovanje. U Ministarstvu privrede izbrojali su više od 1.700 pisama sa predlozima za „izvlačenje“ firmi iz krize. Ponude su stizale od domaćih potencijalnih kupaca, ali su Agenciji pisali i investitori iz Nemačke, Velike Britanije, Mađarske, Bugarske, SAD, Rusije, Austrije, bivših jugoslovenskih republika, ali i iz Kine. Najbolje šanse da se udome imaće poljoprivredni kombinati, jer se bitka među kupcima vodi oko zemljišta. Visoko se kotira i prerađivačka industrija, ali i mediji, dok je najmanje ponuda stiglo za preduzeća iz oblasti umetnosti, zabave i uslužnih delatnosti.

Ministarstvo privrede je ranije saopštilo da ne može da izađe u javnost sa podacima o potencijalnim novim gazdama, jer želi da sva preduzeća i svi ponuđači imaju jednak status. „Novosti“ su, međutim, imale uvid u spisak 95 preduzeća koja bi trebalo da budu privatizovana po modelu prodaje kapitala. Među njima je veliki broj radio-stanica, banje, „Vršački vinogradi“, „Budimka“, „Porečje“ iz Vučja...

Za poljoprivredni kombinat „Dolovo“ kod Pančeva stiglo je čak 12 pisama zainteresovanosti. Njihovo zemljište merkaju svi „veliki igrači“, a Ministarstvo privrede bi trebalo da se do kraja meseca izjasni čiji predlog za unapređenje poslovanja ove firme je pobedio. Među takmičarima su i Miodrag Kostić, Petar Matijević, Miroslav Mišković... U „Dolovu“ je nekada radilo više od 2.000 ljudi, a kada je kombinat privatizovan 2008. godine, umesto da se pokrene proizvodnja došlo je do rasprodaje imovine i otpuštanja radnika.

Zastupnik kapitala u „Dolovu“, Slobodan Zelenović, kaže da je na prodaju 320 hektara zemlje i napominje da je ovo preduzeće imalo još 600 hektara u svom vlasništvu, ali da su te njive „otete prilikom prve privatizacije“.

- Braća Marković su platili samo dve rate i potom su počeli da otuđuju zemlju - priča Zelenović. - To je nedopustivo i mi smo podneli krivične prijave protiv starih vlasnika. Trenutno gajimo 3.000 tovljenika i 200 krava, ali nemamo ništa od mehanizacije. Svu zemlju obrađujemo tako što iznajmljujemo traktore i opremu. Imamo 35 zaposlenih, koji redovno dobijaju platu, prosečno po 32.000 dinara mesečno.

Među najpoželjnijim firmama za privatizaciju je i poljoprivredno preduzeće „Graničar“ iz Gakova. Za njih je stiglo 13 ponuda, od kojih je 11 prihvatljivo. Za vojvođanske oranice zainteresovani su domaći i strani investitori, a obećavaju kako pristaju na sve - spremni su da investiraju, održe postojeću delatnost i zaposle nove radnike.

Radnici se nadaju da će njihov hod po trnju konačno biti zaustavljen. Nisu se usrećili sa prvom privatizacijom, kada ih je kupio Mile Jerković. Uspeli su da ponovo podignu proizvodnju, zapatili više od 20.000 koka nosilja, 3.000 tovljenika, 400 krmača i 300 krava...

Zbog pribojske „Fabrike sedišta“ Agenciji su pisala dva investitora. Koplja su ukrstila jedna italijanska firma i jedna domaća, iz Zemuna. Ovo preduzeće, opterećeno je dugovima, a njihov račun je u blokadi od oktobra 2012.

- Najviše potražuju bivši radnici, koji su fabriku tužili sudu u Strazburu - kaže Dragiša Živković, direktor „Fabrike sedišta“. - Isključena nam je struja zbog neizmirenih obaveza, a samim tim i preduzeće ne radi. Za električnu energiju dugujemo oko 6.000 evra.

Za beogradsku „Tehnohemiju“ sa 55 zaposlenih zainteresovano je sedam kupaca, ali je u uži krug ušlo pet ponuda.

GAMZIGRADSKA BANjA

JEDNA od banja koje su na spisku Agencije za privatizaciju je i zaječarska „Romulijana“, a za ovo lečilište stigla su četiri pisma o zainteresovanosti. Ovaj ugostiteljski objekat u Gamzigradskoj banji poseduje hotele, depan danse, pekaru, sportske terene, vilu...

Loš period za ovo preduzeće počeo je devedesetih godina, a kasnije je postao i kolektivni centar za izbeglice.