Septembar težak bar dve plate

KADA narednog meseca počnemo da svodimo račune o izdacima, pristiglim i onim koji tek treba da pristignu, gotovo je sigurno da će većina nas morati dodatno da se zaduži! Svake godine početkom septembra, porodični budžeti posebno su na udaru, ne samo zbog nabavke knjiga i školske opreme, već i zbog izdataka za kupovinu zimnice i ogreva...

Za polazak u školu, kupovinu toplije odeće i obuće, pripremanje zimnice, nabavku ogreva, ali i „teže“ račune za komunalije, prosečna porodica mora da izdvoji - najmanje dve mesečne zarade. A, u septembru gotovo je izvesno poskupljenje struje, na naplatu stižu „teži“ telefonski računi, odnosno umesto ukinute pretplate dobijamo skuplju naknadu. U pojedinim mestima u Srbiji poskupela je voda, zatim iznošenje smeća, usluge u saobraćaju.

Na naplatu stižu i rate oko letovanja, pa mnogi sa zaostatkom moraju da izdvoje dodatne sume, na ime novih mesečnih dugovanja. Naravno, ne treba zaboraviti ni redovno mesečno „odbijanje“ na ime kredita, jer ih gotovo svaka porodica ima, kao i izdvajanje na ime platnih kartica.

Samo za kupovinu udžbenika i najosnovnijeg pribora, školskog i sportskog, neophodno je da se izdvoji (zavisno od mesta kupovine) od 10.000 do 15.000 dinara. Još toliko valja platiti za novu odeću, farmerke, majice, patike... Dakle, porodice sa dva učenika u septembru imaju izdatak od minimum jedne prosečne zarade. Treba dodati i izdatak za užinu, časopise, osiguranje dece, izlete, školsko obezbeđenje, odlazak u pozorište.

- Kupovina odeće, obuće i opreme za dva školarca, priprema zimnice i nabavka ogreva, izuzetno su težak finansijski „udar“ za našu porodicu - kaže Bojana Milenković, iz Beograda. - Uz to sruči se i gomila računa, redovnih i od leta zaostalih. Kao da nikoga nije briga kako će da prežive oni sa upola nižim primanjima od proseka plata.

Računica, na primer, pokazuje da je samo za ostavljanje zimnice, za prosečno tročlano domaćinstvo, po sadašnjim cenama potrebno izdvojiti više od polovine prosečne zarade u Srbiji. Povrće neophodno za pripremanje zimnice - paprike, kornišoni, paradajz sada je znatno skuplje nego pre godinu dana. Kada se uporede cenovnici sa prošlogodišnjim, vidi se da su pojedini poljoprivredni proizvodi poput, recimo, paradajza i paprike upola skuplji. A, i letimičan pogled na pijačne tezge pokazuje da će ovogodišnja zimnica zbog izuzetno visokih cena povrća i voća biti jedna od najskupljih u poslednjih nekoliko godina. Prošle godine u isto vreme, paprike su mogle da se kupe za 40 do 60 dinara, danas su duplo skuplje, i dostižu 120 dinara, koliko košta i kvalitetniji paradajz. Za krompir treba platiti i do 80, kupus 60, a pasulj dostiže cenu od 450 dinara za kilogram. I jabuke su paprene, a na pojedinim tezgama dostižu cenu od 150 dinara.

I izdatak za ogrev za predstojeću zimu veliki je udar na kućni budžet. Za 10 kubnih metara drveta u najpovoljnijem slučaju valja platiti od 45.000 do 55.000 dinara. Za kupovinu uglja, taj izdatak je najmanje za petinu veći, a kod visokokaloričnih vrsta, i duplo. Za tonu „kreke“ valja platiti 10.900 pa do 12.000... Tokom zimske sezone, inače, potrebno je tri do pet tona uglja jednom domaćinstvu.

Analitičari, inače, ukazuju da je septembar po visini potrošnje odmah kraj decembra. Ali, valja naglasiti da su krajem godine, uz povećanu decembarsku potrošnju uglavnom i veća primanja, što kod septembra nije slučaj.

- Septembar je mesec koji finansijski najviše pogađa građane - kaže Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača CEPS. - Spremanje zimnice, pripremanje đaka za školu, nabavka ogreva za zimu, računi za letovanja, samo su neki od izdataka kojih nema u drugim mesecima. Veliki broj potrošača biće prinuđen da ispiše veliki broj čekova i ode u maksimalni minus, bez obzira na to što je to najskuplja varijanta neophodne dopune kućnom budžetu. Od septembarskog udara porodični budžet se oporavlja mesecima.

BANKARI: PROBIJAJU SE “MINUSI“

U SEPTEMBRU se, prema istraživanju bankara, građani najviše zadužuju. U ovom mesecu povećana je tražnja za gotovinskim i potrošačkim kreditima, najčešće se probijaju „minusi“, a štednja u bankama je znatno niža. Za bankare ovo je dovoljan dokaz da se tokom septembra troši i više od mogućnosti, odnosno da se građani zadužuju bez pokrića.