Tanjir pun GM škarta

SRBIJA već jede genetski modifikovanu hranu! Ukršteni geni nude se u stranim čokoladicama, gaziranim pićima, mesu... Naš zakon zabranjuje proizvodnju i promet takve hrane i precizira šta se može nazvati GMO, ali posle brojnih primera da opasne namirnice prolaze srpske granice bez mnogo prepreka, strah da su nam „geni“ često u tanjiru, nije neopravdan. Jer, nijedan takav proizvod na svojoj deklaraciji nema oznaku da je sačinjen od GMO.

Informacija da se popularni pileći specijaliteti u „Mekdonaldsu“ prave od mesa pilića koji su hranjeni GM sojom, ponovo je otvorila pitanja. Da li srpski potrošač treba da zna kakvu hranu jede, jer jedino tako ima pravo i na svoj izbor. Iz Ministarstva poljoprivrede i dalje nema reakcija na slučaj „Mekdonaldsa“ i GM piletine.

Kompanija „Mekdonalds“ juče je potvrdila da njihovi dobavljači nisu u mogućnosti da garantuju da se u hrani za piliće, koje oni uvoze, neće naći manje količine GM soje. Ipak, više puta su naglasili da za pripremu njihovih specijaliteta u Srbiji ne koriste genetski modifikovane sirovine.

- „Mekdonalds“ u Evropi i Srbiji koristi isključivo proizvode i sastojke koji zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta i bezbednosti, i u skladu su sa zakonodavstvom i standardima svih relevantnih organa u Republici Srbiji - kažu u ovoj kompaniji.

- Mi smo srpska kompanija i u pripremi svojih proizvoda većinom koristimo sirovine kupljene od domaćih proizvođača kao što su goveđe meso (OSI Inđija), jaja („Mikros union“ Beograd), zemičke („Žitoban“ Zrenjanin), salate („Salat centar Beograd“), prelivi („Desing“ Knjaževac). Deo sirovina se uvozi. Uvozimo soseve i ambalažu iz Nemačke i Poljske.

Na pitanje „Novosti“ da li im je opao promet posle objavljivanja priča da su pilići od kojih se pripremaju hamburgeri hranjeni GM sojom, u „Mekdonaldsu“ ponavljaju da „piletina koja se služi u restoranima nije genetski modifikovana“.

Prema našem zakonu, nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod sa GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe. Takođe, poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa GMO ne smatra se GMO. A semenski i reproduktivni materijal ne smatra se GM ukoliko sadrži do 0,1 odsto primesa GMO.

Kako se onda hiljade hektara nađe pod GM sojom, kako takvi, najblaže rečeno, nedovoljno sigurni proizvodi ulaze na srpsko tržište? Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da ništa nije čudno u državi koja zauzima sam vrh tabele po korupciji.

- Agrobiznismeni su izgubli kompas u proizvodnji hrane, pa smatraju da moramo da pojedemo sve što oni serviraju - kaže Ševarlić. - Ne razmišljaju o budućim generacijama, koje će se možda rađati kao nakaze. Istraživanje koje je uradio ugledni profesor Seralini 2012. godine, ispitujući uticaj GM kukuruza na zdravlje pacova, bez ikakvog ponovljenog eksperimenta je povučeno iz naučne publikacije. To samo govori koliko su lobisti kompanija koje koriste GMO - moćni. - Srbija je postala otpad za sve što drugi ne žele. Direktor „Mekdonaldsa“ za čitavu Evropu rekao je da ne koriste nijednu sirovinu koja se dobija na bazi GMO. Zašto naš „Mekdonalds“ ne koristi našu piletinu, već je uvoze iz Mađarske, koji su još rigidniji od nas kada je reč o GMO. Ispada da to proizvode samo za naše tržište. Koji je to tek lobi?

Ševarlić kaže da se genetski modifikovana soja i dalje uzgaja na njivama u Mačvi i Vojvodini. Seme najviše stiže iz Rumunije i Bosne, jer je u Rumuniji dozvoljen njen uzgoj. A najveće zasejane površine GM sojom nalaze se u okolini Vršca, u Banatu i Mačvi, Sremu i Bačkoj.