Evropa kupuje sve organsko

ORGANSKA hrana je najveća izvozna šansa Srbije, jer sve što se proizvede - proda se, pa naša zemlja ne može da podmiri ni domaće, a kamoli potrebe evropskog tržišta za ovom vrstom hrane.

Strane kompanije su u neprestanoj potrazi za domaćim firmama koje bi mogle da isporuče organsku hranu, ali nema ih dovoljno. Trenutno, u Srbiji postoji 1.500 proizvođača organske hrane, i taj broj se polako povećava. Cene hrane su i po tri puta veće od - konvencionalne.

- Veliko je interesovanje iz okolnih zemalja za mlečne organske proizvode „Belo“ - kaže Srđan Popović, direktor marketinga „Imleka“. - Sve što se proizvede na farmi u Čurugu, oko 500 tona proizvoda od organskog mleka, proda se na domaćem tržištu. Želimo da izvozimo u Sloveniju i Hrvatsku, ali nemamo dovoljno mleka, jer nije jednostavno širiti kapacitete organske proizvodnje. Kada smo lane počeli da prodajemo organsko „belo“ mleko nismo ni sanjali da će doživeti takav uspeh.

Ogroman potencijal leži u ovakvoj proizvodnji hrane, ali je izuzetno komplikovano dobiti sertifikate. Naime, farma u Čurugu je četiri godine proizvodila organsko mleko, a prodavala ga kao - obično. Sada je isti slučaj sa mesom od bikova koje je organsko, ali nijedna klanica nije sertifikovana za organsku obradu. Međutim, kada se sertifikat dobije, proizvođač dobija pravo na nalepnicu koja, praktično, garantuje - uspeh.

- Proizvodnja organske hrane ne donosi bogatstvo, ali od toga može pristojno da se živi - kaže Andrija Vozar, iz Kisača kod Novog Sada. - Organsko povrće se traži sve više, jer su ljudi sve svesniji da je zdravo. Svi naši artikli se lepo prodaju: špargla, spanać, blitva, začinsko bilje, rukola, salate, tikvice, kupusi, letnje bundeve... Mi proizvodimo organsko povrće 25 godina i, kada se „uđe u sistem“, nije teško. Novim proizvođačima bih savetovao da prvo pronađu kupca, pa onda počnu proizvodnju. Najteže je plasirati proizvod, jer se teško stiče poverenje. Mi se 25 godina bavimo proizvodnjom i nemamo pravo na grešku. Ne isplati nam se da rizikujemo, jer bi to uništilo proizvodnju.

JUG NAJBOLjI

STRUČNjACI smatraju da bi Srbija na napuštenim njivama koje se godinama ne obrađuju, mogla da proizvodi organsku hranu. Na 6.000 hektara više od 300 proizvođača već uzgaja organske proizvode.

- Najviše proizvođača nalazi se u Vojvodini, mada je zemlja južnije od Dunava neuporedivo povoljnija za organsku proizvodnju - kaže Andrija Vozar. - Nažalost, kupci su samo u Novom Sadu i Beogradu.