Rade legalno bez radnika

ČETVRTINA svih preduzeća koja posluju u Srbiji nema nijednog zaposlenog. Ma koliko se ova činjenica u startu vezivala sa poslovanje „fantomskih firmi“ koje služe za pranje novca, broj zaposlenih radnika nije garancija za legalno poslovanje.

Prema poslednjim dostupnim podacima Agencije za privredne registre, od 92.157 firmi koje su predale završne račune, čak 24.370 nema zaposlenih radnika. Oko 48.000 ima od jednog do pet zaposlenih, dok svega 508 preduzeća ima više od 250 radnika. Van državne administracije i javnih preduzeća, inače, radi oko milion ljudi.

Najave iz susedne Hrvatske da bi zakonom moglo da se reguliše da svako preduzeće mora da ima bar jednog zaposlenog naišlo je na negodovanje tamošnjih privrednika. Jer, time bi se praktično onemogućilo da neko već zaposlen kod privatnika, osnuje uz to i svoje preduzeće i tako dodatno zarađuje „sa strane“ legalno plaćajući dažbine državi. Dodatna mana je što bi takvo zakonsko rešenje direktno vodilo u porast sive ekonomije.

- Kod nas, Zakon o privrednim društvima i registracioni propisi ne postavljaju uslov zaposlenih za punovažnost osnivanja društva i njegovu registraciju u Registru privrednih subjekata - objašnjava za „Novosti“ Milan Stefanović, stručni savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. - Zavisno od pravne forme, društvo može da ima samo jednog osnivača ili više vlasnika, bez zaposlenih. Vlasnik društva može da bude direktor tog društva ili može sa trećim licem zaključiti ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora, kojim direktor ne zasniva radni odnos. Tada je reč o menadžerskom ugovoru. Vlasnik jednog društva može biti član-vlasnik drugih društava i može biti u radnom odnosu, ali i ne mora. Ograničenje postoji kod državnih službenika, koji ne smeju da osnuju privredno društvo.

Naš sagovornik ističe da bi uvođenjem zakonske obaveze da svako preduzeće mora da ima bar jednog zaposlenog, vodilo ka gašenju firmi.

- Ukoliko bi se uvelo ovakvo rešenje, postoji bojazan da bi određeni broj legitimnih društava bez zaposlenih, naročito mikro društava bez zaposlenih, koja su dominantno najbrojnija, prestao s radom, usled nastanka obaveze plaćanja za njih visokih iznosa na ime poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u uslovima opšte nelikvidnosti privrede, nerešenih dužničko-poverilačkih odnosa i visokog administrativnog, fiskalnog i parafiskalnog pritiska na mikro i mala društva - objašnjava Stefanović. - Vrlo je verovatno da bi uvođenje ovakve obaveze kod nas dodatno uticalo na povećanje sive i crne ekonomije, koja je već vrlo visoka.

Stefanović smatra da bi bolji rezultati u pogledu pospešivanja investicija, smanjenja nelegalne ekonomije i otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja mogli da se postignu smanjenjem nameta na rad, eliminacijom i pojednostavljivanjem administrativnih procedura i birokratskih praksi i modernizacijom inspekcijskog nadzora, umesto ovakvim, novim administrativnim merama.

PREDUZETNICI

OSIM 111.962 registrovana preduzeća, u Srbiji posluje i 214.743 preduzetničke radnje, koje, po definiciji, moraju da imaju bar jednog zaposlenog, a to je sam vlasnik.

- Obavljanje delatnosti u svojstvu preduzetnika predstavlja samozapošljavanje, a preduzetnici su samozaposlena lica - objašnjava Milan Stefanović.

Preduzetnici, kao samozaposlena lica, mogu da zaposle druga lica kod njih, s tim da član porodičnog domaćinstva preduzetnika može da radi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa.