Srbija uvezla 2.500 direktora

IZ godine u godinu raste broj stranaca koji rade u Srbiji. Lane su posao dobila 2.582 stranca, među kojima su 683 žene. Uglavnom se radi o stručnjacima koji dolaze u našu zemlju na mesta rukovodilaca svojih kompanija, koje ulažu u Srbiju, visokih menadžera i stručnjaka različitih profila.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazuju da se poslednjih godina broj stranaca koji rade u Srbiji povećava u proseku oko deset odsto godišnje. Ruski državljani najčešće rade u naftnim kompanijama, turski državljani u građevinskom sektoru, Makedonci u farmaciji, a Grci u bankama... Kao "top" menadžeri i savetnici, ruski državljani rade u NIS, "Gaspromnjeftu" i "Lukoilu", Makedonci u farmaceutskim kompanija, a Grci u bankama.

- Stranci u Srbiji rade u kompanijama za koje ne postoje odgovarajući profili domaćih radnika na našoj evidenciji - ukazuju u NSZ. - Najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Rusije - 296, Grčke (268), Makedonije (229), Narodne Republike Kine (190), Bosne i Hercegovine (147), Turske (132)... Kada je reč o državama članicama Evropske unije, najviše dozvola je posle Grčke izdato državljanima Italije, Nemačke i Slovenije.

Prema stepenu stručne spreme, odnosno kvalifikacionoj strukturi stranaca, polovina njih, odnosno 50,2 odsto je visoko obrazovano. Inače, stranci sa srednjom školom najčešće dobijaju poslove u trgovačkim ili ugostiteljskim objektima, uz poznavanje određene vrste kuhinje, recimo kineske ili tajlandske.

- Srbija je za mene vrlo posebna zemlja, sa svim svojim teškoćama i izazovima, ali i mogućnostima koje pruža - rekao je za "Novosti" Neoklis Neokleous, direktor izvršnog odbora Pireus banke. - Svaki menadžer koji želi da bude uspešan u Srbiji, mora dobro da razume sve specifičnosti lokalnog tržišta. Ali, bez obzira na trenutne okolnosti, siguran sam da je budućnost Srbije, bez svake sumnje, daleko bolja čim Srbija pristupi evropskim integracijama. Srpske kolege su veoma obrazovane i ukoliko im omogućite kvalitetne uslove rada, pružaju izuzetne rezultate. Za mene lično živeti u Beogradu je mnogo prijatnije nego u bilo kojoj prestonici, van Grčke, naravno.

Stručnjaci ističu da postoje u osnovi dva razloga za veće angažovanje menadžera i drugih stručnih kadrova iz inostranstva. Prvi povod su strana ulaganja u Srbiji, a strani investitori imaju više poverenja u sopstvene proverene kadrove i zato ih upućuju tamo gde su investirali.

- Drugi razlog većeg zapošljavanja stručnih kadrova iz inostranstva je slaba ponuda domaće radne snage za određene profile koji su potrebni za savremeno poslovanje u stranim kompanijama - kaže za "Novosti" ekonomista Danilo Šuković. - Reč je o tome da naš sistem obrazovanja nije prilagođen potrebama savremenog tržišta rada. Zbog toga, čak i u situaciji kad imamo veliku nezaposlenost, u isto vreme na hiljade radnih mesta ostaje upražnjeno, jer na tržištu rada nema stručnih profila koji su potrebni za ta radna mesta. Na desetine hiljada fakultetski obrazovanih lica ne rade na odgovarajućim radnim mestima koja odgovaraju njihovom obrazovanju, već rade kao taksisti, konobari, trgovci.

Kako ekonomska efikasnost kompanija najviše zavisi od toga kakvom radnom snagom one raspolažu, i to posebno onom visokoobrazovanom, to je, dodaje Šuković, realno očekivati da će, zbog velikog raskoraka između ponude i tražnje na našem tržištu rada, biti sve veća potreba za angažovanjem stručnjaka za mnoga radna mesta iz inostranstva.

SA REČI NA DELA

- NAŠI ljudi su jednako sposobni i radni kao bilo gde u svetu, to mogu da kažem iz sopstvenog iskustva - kaže Adrej Bele, generalni direktor Poslovnog područja kafa "Atlantik grupe", najvećeg proizvođača kafe u Adrija regionu. - Bez obzira na to u kojoj zemlji u regiji oni rade, jer pogone imamo u Beogradu, Izoli, Skoplju, Glavičicama. Ako postoji jasna strategija i kriterijumi vrednovanja, zaposleni tačno znaju šta se od njih očekuje, rastu zajedno sa kompanijom.