Prvo projekti, pa subvencije poljoprivrednicima

U Ministarstvu poljoprivrede objašnjavaju da će subvencije samo još ove godine biti socijalnog karaktera, dok će naredne na novac iz budžeta moći da računaju samo oni koji budu otvarali nove ili povećavali broj grla u farmama, otvarali plastenike i staklenike ili planirali druge investicije.

- U januaru ćemo predstaviti strategiju razvoja poljoprivrede i tada će svima biti jasno ko i na koji način može da računa na subvencije - najavljuje je Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. - Srbija ima veliki broj gazdinstava i usitnjenu poljoprivrednu proizvodnju koja mora da se ukrupnjava. Pošto nam je jasno da taj proces neće ići brzo, na malim gazdinstvima ćemo podsticati organsku ili integralnu proizvodnju. Mi ne možemo naše ljude na malim posedima da ostavimo gladne na selu, pa ćemo opredeljujući deo sredstava staviti u funkciju jačanja i ukrupnjavanja donjeg i srednjeg sloja gazdinstava.

Čelnici Ministarstva, u razgovoru sa skupštinskim Odborom za poljoprivredu, kažu da su godinama subvencije dobijali listom svi poljoprivrednici i da niko nije proveravao da li su njive zarasle u korov ili ih zaista obrađuju. Takođe, niko nije proveravao koliki je prinos i da li se, uopšte, isplati u brdovitim predelima subvencionisati uzgoj pšenice, kukurza i suncokreta!?

- Nećemo, zasada, menjati koncept podsticaja po hektaru, ali je ozbiljno pitanje koliko je postojeći model progresivan, a koliko socijalan - kaže Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede. - Statistički podaci žetve su pokazali da kada 2,6 miliona tona pšenice podelimo sa brojem proizvođača pšenice, onda proističe da je njihov prinos po gazdinstvu oko 2.100 kilograma!

Ovaj podatak govori da Srbija nije konkurentna, jer je činjenica da ni u 20. veku nismo imali bolje sorte i mehanizaciju, a Srbija danas ima slabije prinose! Pored toga što poljoprivrednici čekaju dobru otkupnu cenu i deo gaje za seme, dobar deo zemlje nije kvalitetan za uzgoj žita, ali uprkos tome seljaci i dalje dobijaju subvencije po hektaru.

VOJVODINA BEZ PREMCA

IZ Agrarnog budžeta za proizvodnju pšenice i ove godine biće isplaćeno 6,7 milijardi dinara. Zanimljivo je da je Vojvodina u poslednje dve decenije 19 puta imala prinos više od 1,4 miliiona tona, dok je ostatak Srbije imao 14 puta prinos ispod milion tona pšenice.

PRINOS KAO ZALOG

U PRIPREMI je zakon o predžetvenom finansiranju kojim se predviđa mogućnost da se, čak, i ono što je na njivi založi kod banaka da bi se dobio novac za nabavku repromaterijala.

Do sada su se paori zaduživali po paritetima (najgoroj mogućoj soluciji), a novi zakon će sprečiti da potpadnu pod makaze prerađivača kojima sada moraju da predaju robu i onda ih ovi ucenjuju.