Prosečna plata ni makac od 400 evra

KADA bi svi u Srbiji zarađivali kao i trenutno najbolje plaćeni radnici u naftnoj industriji, ne bi se toliko trudili da posao nađu u inostranstvu. Jedino su oni u novembru "pregazili" stotku, a početkom godine u njihovim kovertama bilo je "tek" 68.196 dinara. Iako su zarade tokom 2013. godine svima rasle, barem prema statistici, malobrojni su oni koji su taj rast i osetili u svojim novčanicima.

Među zaposlenima koji u našoj zemlji primaju vanprosečna primanja su i radnici u duvanskoj industriji. Početkom godine prosečno su delili po 70.477 dinara, a sada primaju oko 10.000 dinara više. Ni energetika nije zanemarljiva, posebno u snabdevanju strujom, gasom i parom. Oni su počeli godinu sa 72.000, a završiće sa 76.382 dinara.

I savetnici imaju unosan posao. Njihov angažman, prema podacima statistike, ne može da prođe bez 800 evra mesečno. Toliko, naime, dobijaju zvanično, ali većina njih "savetuje" i u nekoliko preduzeća. Poznato je da su programeri za svoje usluge traže minimum 1.000 evra, ali po statistici oni dobijaju mnogo manje. Početkom 2013. dobili su po nepunih 20.000 dinara, a u novembru su podelili prosečno po 50.000 dinara. Tolika su, naime, primanja na koja su prijavljeni.

S druge strane, većini zaposlenih je san da dostignu i republički prosek od 44.120 dinara, ili oko 400 evra. Januarski prosek zaposlenih šnajdera iznosio je samo 17.497 dinara, a krajem godine su "dogurali" do 26.000 dinara. Građevinari su, prema statistici, takođe, među radnicima sa najmanjom platom. Od početka godine njihova zarada je porasla tek nekih 6.000 dinara i bila u novembru 33.625 dinara. Ugostiteljima su za godinu dana "porasli" prihodi za 2.000 dinara. Prosečno oni su u novembru dobili 24.500 dinara.

Veliki problem stručnjaci vide u velikim razlikama u platama u javnom sektoru i privredi. Ti rasponi ponekad dostižu i 40 odsto. Naravno, u korist zaposlenih kojima je država poslodavac.

- Prema poslednjim podacima, iz jula, prosečna plata u privredi je bila 35.980 dinara, a u javnom sektoru 44.700 - kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - Najniža primanja imaju zaposleni u tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Možda će se od januara promeniti struktura plata, kada se sprovedu najavljene mere štednje, ali to je neznatno. Da bi država mogla adekvatno da plati stručnjake, morala bi da racionalizuje broj zaposlenih.

Rajić ističe i da je prvi čovek Ministarstva finansija sam rekao da trećina zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima nema posla, a da ipak primaju platu. Kada bi se smanjio broj onih koji ne rade, smatra direktor Unije poslodavaca, ostalo bi prostora da se adekvatno plate stručnjaci.

- Ovako će i dalje dolaziti ljudi kojima stručnost nije motiv, već državna plata - kaže Rajić.

- Potrebno je da uspostavimo sistem da se kontroliše poslovanje preduzeća, da na čelu bude profesionalac, koji, ipak, nekom odgovara za sve poteze koje sprovodi. Tada ne bi bilo važno da li su firme privatne ili državne. Sve stranke su obećale profesionalizaciju, a i dalje su na javnim funkcijama ljudi koji pojma nemaju o poslu koji im je poveren. Riba se čisti od glave i dok se to ne promeni, dok ne puste profesionalce, neće biti napretka.

- U tom slučaju najbolji rade za državu kao najboljeg poslodavca i time se stvara negativna selekcija - kaže Stevanović.

- U takvoj državi podsticaji zaposlenih su potpuno iskrivljeni. Biti dobar i vredan u javnom sektoru je put koji vodi u depresiju. Jer, najgori vuku najbolje ka dnu. Pojedini ministri koji rade i po 18 sati treba da budu plaćeni. Lekari i profesori i ostali stručnjaci treba da budu dobro plaćeni, ali ne svi. U prosveti ima mnogo prostora za smanjenje zarada, jer ima onih koji ne rade ništa. Nema naučnih radova, nema usavršavanja, nema napretka. Srbiji je jednostavno potreban bolji sistem selekcije među zaposlenima.

Prema njegovim rečima, smanjenje zarada u javnom sektoru koje je predvidelo Ministarstvo finansija, nije dovoljno. Kako smatra, da bi se ekonomska situacija popravila, uz linearno smanjenje zarada potrebno je i otpuštanje radnika, ali i uvođenje platnih razreda.

- Negde u javnom sektoru su radnici previše plaćeni za svoj rad, a u nekim slučajevima i premalo - ističe Stevanović.

OPOREZUJMO BOGATE, A NE STRUČNJAKE

DRŽAVA je oporezivanjem plata nacionalne elite, hirurga, lekara, univerzitetskih profesora, potvrdila koliko joj nije stalo do nje - kaže ekonomista Miodrag Zec.

- U Francuskoj su oporezovali najbogatije, Putin je rekao da se moraju povećati zarade prosvetnih radnika, a mi smo uradili potpuno suprotno. Imamo najmanju stopu oporezivanja dobiti, a najveći porez na rad. Stotine miliona dolara gubimo, jer imamo činovnike koji nisu sposobni da popune formulare, koji su uslov da te pare stignu u državnu kasu. Zbog nesposobnosti takvih, prinuđeni smo da štedimo na prosveti, zdravstvu... Vlada je usvojila mere štednje i smanjenje plata, ali niko nije naveo da li će one važiti i za učešće u upravnim odborima, direktne i indirektne apanaže... Posledice ovakvih odluka su da će nam i ovo malo lekara otići u Sloveniju u potrazi za boljim platama.

Zec tvrdi da nam je potrebna mala i funkcionalna država. Sve se može ispraviti, ako se hoće, smatra ovaj ekonomista, ali mora postojati plan i odlučnost nadležnih.