Reagovanja: Zemlja PKB-a mora da ostane oranica

ODLUKA bivše vlasti u Beogradu da, protivno zakonu, prevede 70 hektara obradivog zemljišta koje pripada Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB) u građevinsko je skandalozna i štetna, i svakako je treba sprečiti, ocenili su Tanjugovi sagovornici.

- Odluka je blago rečeno skandalozna, jer znamo da je PKB fabrika hrane od strateškog značaja za grad Beograd, a samim tim i za Srbiju“, ocenio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. - To treba sprečiti, stopirati, jer bi bilo zaista pogubno. - Svakog dana tone i tone hrane dolaze odatle u Beograd preko Pančevačkog mosta. Dati najkvalitetniju zemlju za izgradnju objekata stambene ili industrijske namene, stvarno je neprimereno.

Nekadašnji dugogodišnji radnik PKB-a, Dragan Milivojčević, konstatovao je „da to nije prvi put da se moćnici na vlasti usuđuju da budu stariji od prirodnih i od ljudskih zakona“.

- Svako poljoprivredno zemljište je nacionalno bogatstvo, koje je samo jednom podareno i ne može se stalno zanavljati. Jednom izgubljeno, to poljoprivredno zemljište postaje veliki gubitak za svaku zajednicu - ističe Milivojčević. - To zemljište treba čuvati na svaki način, jer u okruženju PKB-a postoji i velika površina zemljišta, pod ritom, koja se ne obrađuje, kao što je teren prema ribnjaku u Krnjači, a koji se može, uz nešto veće troškove, koristiti za to građevinsko zemljište.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu vrlo precizno kaže da za druge namene ne treba koristiti zemljište iznad pete klase, a ovo u PKB-u je izuzetno kvalitetno, može se koristiti za proizvodnju bilo koje kulture uz primenu najsavremenije tehnike, objasnio je Milivojčević, sada direktor firme „Dragan Marković“ u Obrenovcu

Samo u izuzetnom slučaju, kada su državni interesi u pitanju, recimo, kao što je put, pruga ili nešto drugo, zakon dozvoljava da se zemljište ispod pete klase pretvori u građevinsko, precizirao je on.

PKB zapošljava 2.000 radnika, raspolaže sa 30.500 hektara zemljišta, od čega je 23.000 hektara zemljište u državnoj svojini i 7.500 hektara zemljište u svojini društva. Za ratarsku proizvodnju namenjeno je 21.500 hektara obradivih površina, a PKB ima 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada, 3.700 grla junadi u tovu, 400 krmača i pripadajući broj tovljenika, 2.000 ovaca svih kategorija...

ĐILAS: TVRDIM DA JE GRAD UŠTEDEO OGROMNE PARE

GRAD Beograd i ja kao njegov gradonačelnik nikada nismo imali nameru da privatizujemo Poljoprivredni kombinat Beograd. Upravo suprotno, sprečili smo privatizaciju i prodaju i zahtevali od Vlade da prenese akcije tog preduzeća na grad Beograd, što je i učinjeno. Tim svojim zahtevom sprečili smo prodaju Kombinata nekom od zainteresovanih domaćih krupnih biznismena.

Od ukupno 23.000 hektara zemljišta, 70 hektara u vlasništvu PKB čini 0,3 odsto ukupne površine kojom Kombinat raspolaže. Pomenuti hektari nalaze se uz Zrenjaninski put i uz Severnu tangentu koja je sastavni deo buduće trase pristupnih saobraćajnica mostu između Zemuna i Borče. Samim tim, logično je da njihova namena bude izmenjena u građevinsku kako bi se sredstva od eventualne prodaje iskoristila za dalji razvoj Poljoprivrednog kombinata.

U trenutku kada je zemljište u vlasništvu Kombinata, prenamena ima za cilj da spreči bilo kog pojedinca da kupovinom poljoprivrednog zemljišta ostvari profit kroz postupak kasnije prenamene. Drugim rečima, prodajom samo 0,3 odsto zemljišta PKB-a ovo preduzeće bi bilo u stanju da vrati dugove koji su se gomilali u prethodne dve decenije. Iz tog razloga prihvatili smo i da deo zemlje koja se nalazi sa druge strane Dunava i koja ne može da bude sastavni deo PKB-ovog zemljišta, bude prodat „Al Dahri“ za 28 miliona evra. Nažalost, od te najavljene investicije neće biti ništa. Još pre nekoliko meseci istekao je i predugovor koji je potpisan između grada, Vlade i „Al Dahre“.

Bivši gradonačelnik Beograda

Dragan Đilas