Korist od „Južnog toka“ stiže sa svih strana

ČIM u Srbiju stigne gas iz Rusije, koji se očekuje 2016. naša zemlja može da se nada ekonomskom boljitku. Tako tvrde stručnjaci, naglašavajući da je „Južni tok“ jedan od malobrojnih projekata koji će nesumnjivo Srbiji doneti veliku korist. Godišnje će se u zajedničku kasu samo od tranzita sliti više od 300 miliona evra, od poreza na svim nivoima do 25 miliona evra, a direktne investicije u privredu iznosiće oko 1,7 milijardi evra. Za građane je možda najvažnije što će izgradnja i eksploatacija otvoriti minimum nekoliko hiljada radnih mesta.

Zahvaljujući saradnji sa ruskim „Gaspromom“, Srbija će istovremeno moći da vraća kredit, ali i da zarađuje. Investiciju vrednu 1,9 milijardi evra, koja ostaje u Srbiji, pratiće i oporavak i razvoj mnogobrojnih grana industrije - od proizvodnje građevinskih materijala do poljoprivredne proizvodnje.

- „Južni tok“ je evropski projekat, u kom učestvuje Srbija i od njega ćemo imati korist i tu nema dileme - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. - U tom poslu biće angažovana srpska građevinska operativa. Drugo, objavljeno je da će „Južni tok“ omogućiti direktne strane investicije u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Treća velika prednost ovog posla je kredit, koji ćemo dobiti uz kamatu od 4,25 odsto, što je trenutno najpovoljnije. A kredit ćemo početi da vraćamo onog trenutka kada gas stigne u Srbiju, i to od tranzita.

Kako tvrdi Savić, kapacitet gasovoda kroz našu zemlju je 43 milijarde kubika, od kojih će samo pet ostajati u Srbiji. Ostatak će ići u evropske zemlje, a Srbija će zarađivati na tom tranzitu.

- Ovaj gasovod dovešće Srbiju u bolju situaciju i kada su snabdevanje i sigurnost isporuke gasa u pitanju - smatra profesor Savić.

- Dosad je gas stizao samo iz Mađarske, preko Ukrajine i to je celoj Evropi pre nekoliko godina stvorilo velike probleme u snabdevanju. Kada imate alternativni pravac, onda možeta da pregovarate i o ceni. Dosad smo morali da trpimo ucene.

Direktor Udruženja za gas Vojislav Vuletić ističe da mnoge zemlje Evrope ne bi bile zainteresovane da učestvuju da ovaj projekat nije profitabilan. On kaže da svakog građevinara prati šest do sedam radnika različite struke, a da će se prihodi u budžetu osetiti čim krenu prvi kubici gasa.

ŠTITIĆE INTERESE
ZNAČAJ za Srbiju u strateškom smislu ima i to što ćemo postati deo evropskog prstena, koji na Starom kontinentu vredi ukupno 15 milijardi evra - kaže profesor Ljubodrag Savić.

- Da smo ovakav gasovod imali 1999. godine, situacija bi možda bila drugačija, jer ruski investitori i Rusija bi štitili svoje interese. Ovo je važna etapa i u političkim odnosima Rusije i Srbije. Ne kažem da sada treba okrenuti leđa Zapadu, ali je činjenica da je postojala neravnoteža. Treba shvatiti logiku velikih zemalja i otkriti šta one mogu nama da ponude, a šta mi njima. Sigurno je da će u budućnosti ruski investitori imati i prostora i interesa da budu ovde.