Jedemo hranu koju niko ne proverava

SRBIJA i Evropska unija su u poslednjih deset godina potrošile 15 miliona evra na izgradnju i opremanje nacionalne laboratorije za kontrolu hrane, ali ovaj posao još nije završen. Zgrada je izgrađena, održavanje se plaća, ali u njoj se ništa ne analizira. Razlog je što još nije akreditovana.

Umesto da kontroliše ispravnost hrane i sprečava afere poput aflatoksina u mleku, glavni poslovi kojima se trenutno bavi Direkcija nacionalne referentne laboratorija za kontrolu ispravnosti hrane su popravka oluka, toaleta i kosilice, kao i tri trimera za travu!

Zaposleni u ovoj laboratoriji, prema poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede za septembar 2013, bave se kupovinom novih vrata i sanacijom pešačkog prilaza. Takođe, još jedan „prioritet“ je legalizacija objekta i upisivanje u katastar, pošto je laboratorija izgrađena bez dozvole! Sve to piše u izveštaju koji je direktor Slavoljub Stanojević pre nekoliko dana predao Skupštinskom odboru za poljoprivredu.

- Pošto je najavljeno da će laboratorija konačno početi da kontroliše mleko do juna naredne godine, tražio sam od direktora da definiše plan aktivnosti na akreditaciji, a ne da u izveštaju navodi da li će da servisira kosilicu za travu ili sanira pešački prilaz ka upravnoj zgradi - kaže Aleksandar Senić, predsednik Odbora za poljoprivredu. - Kroz mesečne izveštaje zajedno bismo pratili proces akreditacije i kao Odbor aktivno učestvovali na uklanjanju prepreka za što brži završetak akreditacije.

Dok laboratorija ne bude legalizovana i akreditovana, Srbija ponovo može da očekuje da bude kao i svake godine žrtva neke afere, što obilato koristi i konkurencija u susednim zemljama kako bi diskreditovala srpske proizvode. Da je Srbija imala Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu bezbednosti hrane ne bi nam se 2007. godine dogodila lažna afera „mančmelou“ u Hrvatskoj i Sloveniji, niti bi u narodu prošle godine zavladala panika zbog aflatoksina u mleku.

EU je godinama donirala Srbiji opremu koju su zaposleni u laboratoriji uredno testirali. Još pre četiri godine je bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin otvorio laboratoriju koja nikada ništa nije testirala, pa se i dalje za analizu sve šalje u privatne institute ili u Holandiju i Nemačku, što nije dobro jer se država oslanja na eksperte iz inostranstva.

- Prečesto se pojavljuju u medijima teme o lošem kvalitetu hrane koju jedemo i mislim da je prioritet Ministarstva poljoprivrede da se nacionalna laboratorija što pre akredituje - kaže Senić.

- Zbog toga nismo prihvatili predlog direktora laboratorije da nas izveštava o akreditaciji na dva-tri meseca, već na mesečnom nivou.

MILIONI U VETAR
EU je od 2003. godine do sada, uz tri miliona evra iz budžeta, uložila oko 12 miliona evra u opremanje Referentne nacionalne laboratorije u Batajnici. Kada su zaključili da ta ustanova nije i neće skoro proraditi, prestali su sa isporukom nabavljene opreme. Prema nezvaničnim podacima rad nacionalne laboratorije kočile su uprave za veterinu i za zaštitu bilja, smatrajući da postoji ustaljen sistem i već deset takvih licenciranih instituta.