Darko Bajčetić: I gubitaš može da zarađuje
23. 11. 2013. u 21:23
Darko Bajčetić, predsednik „Centro štampa holdinga“, govori za „Novosti“ o kupovini „Štampe“ i „Future plus“. Verujem da ulaganjem i radom firma sa gotovo 4.000 zaposlenih može da bude uspešna
POJEDINCI u Srbiji teško praštaju uspeh. Da je tako svedoči i primer pokušaja pojedinaca da zarad sopstvenih interesa uvuku u smicalice, političke intrige i spekulacije „Centro štampu holding“ (CŠH), preduzeće nastalo kupovinom „Štampe“ i „Future plus“. Zato je jedan od najuspešnijih srpskih biznismena i predsednik CŠH Darko Bajčetić u intervjuu „Novostima“ odlučio da razjasni sve detalje oko kupovine ove dve firme.
Bajčetić je briljantnu poslovnu karijeru započeo osnivanjem „Don kafea“. Svoju zamisao od ideje do realizacije, koju i mi sad zapadnjački zovemo grinfild projektom, ostvario je za nekoliko godina i napravio lidera na tržištu kafe i jedan od najpoznatijih nacionalnih i regionalnih brendova. To je privuklo izraelske investitore da otkupe „Don“.
Zarađeni novac Bajčetić investira u „Centroproizvod“. Novi projekat - novi uspeh. Posrnulu firmu podiže, stabilizuje i prodaje „Nestleu“ i „Doktor Etkeru“. Ni tu ne staje. Odlučuje da ulaže u „Štampu“ i „Futuru plus“.
*Zašto ste investirali novac u dve firme na rubu propasti?
- Mi to ne gledamo tako. Osim što smo videli svoju šansu, mi se rukovodimo i željom da učinimo nešto korisno za društvo. Želeli smo da prođemo dobro kao investitor, ali nam je važnija šira slika da smo od nečeg posrnulog napravili uspešnu kompaniju, koja je sačuvala radna mesta za nekoliko hiljada ljudi i koja će pružiti društvu kvalitet po ugledu na svetske standarde. To je za nas prava satisfakcija i doprinos. Uhvatili smo se ukoštac sa problemima. Videli smo potencijal i mogućnost. Verujemo da ulaganjem, znanjem i mukotrpnim radom možemo napraviti uspešnu firmu.
- Tačno. Za sto odsto udela u „Štampi“ platili smo pet miliona evra. S druge strane, za polovinu udela u „Futuri plus“ izdvojili smo neverovatnih 27,66 miliona evra.
*Koliko ste uložili u kupovinu „Štampe“ i „Future plus“?
- Preduzeće „Štampa“ smo kupili 2011. godine od privatne nemačke kompanije AZ MEDIEN GRUPPE. Platili smo pet miliona evra sto odsto vlasništva. To smo uradili u trenutku kada su se povlačili sa srpskog tržišta. „Štampa“ je bila u blokadi i imala je veoma loše rezultate. AZ nije hteo više da finansira gubitke, koji su prema znaničnim podacima iz APR-a u 2009. iznosili nešto više od 2,5 miliona evra, u 2010. godini nešto više od minus 6,5 miliona evra, a u 2011. godini nešto više od minus 7,5 miliona evra. Što se tiče „Future plus“, Vlada Republike Srbije je dve i po godine preko „Telekoma“ finansirala i održavala ovu firmu i tražila investitora. Niko nije bio zainteresovan jer je bila u stečaju sa velikim gubicima i 2.300 zaposlenih. Tek kada se pojavila mogućnost da kupimo „Štampu“ javili smo se kao investitor i dogovorili smo se da kupimo potraživanja od „Telekoma“ prema „Futuri plus“.
*Tu za vas nastaju problemi i pritisci za vašu firmu?
- Kada smo kupili „Štampa sistem“, prethodni dogovori koje smo postigli vezano za „Futuru plus“ nisu više važili i tada počinju razni dodatni zahtevi i prohtevi koji nas uvode u jednu potpuno iscrpljujuću i finansijski neizvesnu priču.
*Da li je tačno da ste za „Futuru plus“ platili više od njene realne vrednosti?
- Za nas je ta kuća bila strateški potencijal, ali činjenica je da je njena tržišna vrednost bila minimalna. „Futura“ je dve i po godine bila pod stečajem, potpuno ojađena i niko nije hteo da investira u nju. „Telekom“ bi otpisao potraživanja jer nije pronašao nekoga ko je hteo da ih otkupi. Umesto da dobijemo neki podsticaj ili olakšice u trenutku kad smo se pojavili kao investitor, koji rešava problem 2.300 zaposlenih, ali i pokriva „Telekomovo“ finansiranje gubitaka u „Futuri“ od gotovo 600.000 evra mesečno, od nas je zahtevano da platimo 19,5 miliona evra za otkup potraživanja „Telekoma“ od „Future“. I to za polovinu firme, koja je imala negativan kapital od 3,6 milijardi dinara i 880 kioska bez ikakve druge nepokretne imovine i drugih vrednosti.
- Da bismo obezbedili poslovni ambijent koji pruža bilo kakvu sigurnost i stabilnost, ali i da bismo opravdali ovako visoku investiciju, potpisujemo i ugovor sa „Telekomom“ o generalnoj distribuciji elektronskih dopuna. Tada stiže novi zahtev da investiramo dodatnih 7,4 miliona evra za kupovinu četiri najveće distributivne mreže. Time se povećava iznos investicije u „Futuru plus“ na 27,1 milion evra. Ni to nije sve. Iako smo ugovor o primopredaji „Future plus“ potpisali 20. decembra 2011. godine, a do tog momenta je „Telekom“ bio obavezan da se brine o ovom preduzeću, ispostavljena nam je faktura za novembar i decembar od 560.000 evra. Time dolazimo do zbira od 27,66 miliona evra.
*Kako ste regulisali svoje obaveze prema „Telekomu“ na osnovu duga „Future plus“?
- Pored dogovorenih nešto više od 5,5 miliona evra gotovine, koji uključuju i 700.000 evra duga prema izdavačima, tražili su nam da pokrijemo potraživanja u iznosu od 19,5 miliona evra koja je „Telekom“ u suprotnom morao da otpiše. Apsurdno je da smo nešto što nema nikakvu tržišnu vrednost i što niko nije hteo da kupi dve i po godine, morali da prihvatimo kao obavezu. Ovo smo prihvatili da bismo dobili bar neku prednost, kao što je ugovor o generalnoj distribuciji, ne znajući u tom trenutku da za to treba dodatno da kupimo i distributere.
*Pojedinci pokušavaju da pogrešno tumače ugovor o kompenzaciji dela duga prema „Telekomu“. Zašto?
- Iznos od 14 miliona evra, za otkup potraživanja, plaćamo kroz brendiranje velikog broja objekata i pružanje drugih usluga, koje bi za nas predstavljale izvor prihoda i gotov novac u tekućem poslovanju, jer su u pitanju usluge za koje su zainteresovani drugi klijenti. Pri tome se pojave pojedinci koji spekulišu tako što pogrešno tumače našu kompenzacionu marketinšku obavezu prema „Telekomu“ i smatraju deo vezan za marketinške usluge bezvrednim. Nisu marketinške usluge bezvredne, nego potraživanja „Telekoma“ prema „Futuri“, koja smo mi na kraju morali da otkupimo za velike pare. Da se razumemo, mi ovde za nešto što nije imalo vrednost jer je kompanija bila pod stečajem, bez nepokretne imovine i drugih vrednosti, sa 2.300 zaposlenih, plaćamo živim novcem iz tekućeg poslovanja!
*Na kraju, da li se ovolika investicija isplatila?
- Mi smo još neprofitabilan sistem. Iznos profita je daleko od iznosa koji je dovoljan da se pokriju gubici na nivou konsolidovanih kompanija, koji su u 2011. godini iznosili 13 miliona evra, 2012. godine šest miliona evra, a za 2013. godinu plan je da ćemo godinu završiti sa 1,5 miliona evra minusa. Kada ulazite u posao u koji investirate toliko novca, očekujete da će se zauzvrat bar poštovati poslovni dogovori i ugovori jer se kompanija sa 4.000 zaposlenih može održati jedino sa stabilnim i dugoročnim poslovnim odnosima. Naša kompanija je ispoštovala sve preuzete obaveze precizirane ugovorima koje su u skladu sa zakonom i tržišnim principima, što je potvrdila i Antimonopolska komisija. Osim toga, naša kompanija predstavlja i branu sivoj ekonomiji, pre svega zbog toga što jedan veliki deo prometa čine akcizni proizvodi. Napominjem i to da država od nas samo za poreze i doprinose na zarade mesečno prihoduje oko 700.000 evra!
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
VELIKO UPOZORENJE VUČIĆA: Za godinu i po dana suočićemo se sa velikim ratom, niko više ne želi da sluša drugu stranu
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, na forumu "GLOBSEC BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da više nema racionalnosti u međunarodnoj politici i da se uskoro sprema veliki sukob.
09. 12. 2025. u 20:57
BLOKADERI PROTIV SLOBODNE REČI: Kusturica preko Tomanovića traži zabranu Andrijani Nešić na dve godine! Protiv Informera 200 tužbi
REŽISER Emir Kusturica podneo je preko Zdenka Tomanovića krivičnu prijavu protiv glavne urednice portala "Novosti", Andrijane Nešić, u kojoj traži kaznu od 450.000 dinara i dve godine zabrane obavljanja novinarske i uredničke profesije!
09. 12. 2025. u 19:08
BOGOLJUB KARIĆ: Danas Putin može pozvati Vučića, kao što je Berluskoni pozvao Đinđića i vratio Srbiji Telekom
BOGOLjUB Karić pozvao je u saopštenju predsednika Rusije Vladimir Putina da u ime istorijskih odnosa Srbije i Rusije, vrati NIS, kao što je premijer Italije vratio Telekom, a njegov tekst prenosimo u celosti.
09. 12. 2025. u 18:57
VUČIĆ O VEČERI U BRISELU: Imam veliki i važan sastanak za ovu zemlju
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u sredu imati važan sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa predsednikom Evropskog Saveta Antonijom Koštom, nakon čega, kako kaže, ide u Niš, gde će otvoriti dve nove fabrike.
09. 12. 2025. u 18:01
ANARHISTIČKA AKCIJA BLOKADERA
Blokaderi nastavljaju sa izopačenim idejama kojima žele da naštete državi i građanima.
09. 12. 2025. u 16:43
€ mesetar
24.11.2013. 11:14
Da ublazi se rizik, moze na vise nacina, ali uglavnom to zavisi od na koji nacin UO spekulise sa finasijama firme.
ja radio u centroproizvodu koji mi je kao firma , namerno , ostao duzan jer nisam bio "podoban" , firmu su doveli u stanje jos ,pre devedesete, zavisnosti - lepo odradjen privatni posao- u vreme milosevica ; tako da je don kafa - samo paravan za tzv. dokapitalizaciju , kojima je centroproizvod nekoliko puta pokusao da podvali drzavi , tako da je preko, konacno dolaskom ,demokrata na vlast to i uspelo ... a pare otkud nekome sa zelenog venca gde je prodavao kafu u kiosku , toliki novac
@predrag - Smesno je to sto vi koji ste dobili otkaz zbog svog nerada kritikujete sve ostale ljude koji rade posteno, A to otkud novac nekome ko je radio na zelenom vencu i prodavao kafu, je pravi primer kako obican covek sa ambicijom i zeljom moze da uspe. Darko Bajcetic takvima kao sto si ti treba da bude primer. Da je bar vise takvih ljudi kao sto je on.
@predrag - Predraze, Da si bio vredan i posten radnik u CP kao ostali koji su ostali da rade sada ne bi kritikovao vec bi i dalje tamo radio. A to da ti je neko ostao duzan to je izmisljotina a i da je istina zasto nisi isao u inspekciju rada ili na sud i borio se za svoja prava? Zasto mene nije niko otpustio iz CP-a vec su bili zadovoljni sa mojim radom a i plate su bile dobre!? Don Kafa je velika firma koja se bavila preradom, pakovanjem, distribudijom i prodajom trgovinskim lancima i STR radnjama.
Zasto gospodin Bajcetic ne kaze za koliko je smanjio plate zaposlenima u Centroproizvodu i zasto je posle toga ta firma posrnula pa je prodao Nestleu i dr Etkeru.Jednu firmu koja je u to vreme bila medju liderima prehrambene industrije u regionu on je upropastio.
Komentari (44)