KORUPCIJA je pojela polovinu kapitala od privatizacije srpskih preduzeća. Za sve naše fabrike i banke do sada smo dobili oko pet milijardi evra, a vredele su bar duplo više. Ovo za "Novosti" otkriva advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju i dodaje da su strancima za mizerne pare prodate srpske fabrike.

* Ko je najviše profitirao od jeftine privatizacije?

- Ubedljivo su najviše profitirali stranci. Teška je zabluda da su domaći biznismeni kupili sva najvažnija preduzeća. Duvanska industrija, cementare, farmaceutske kuće, benzinske pumpe, prehrambeni pogoni, telekomunikacije, banke, sve je palo u ruke strancima. Nije sporno da su se neki naši ljudi obogatili, često na koruptivni način, uostalom kao i stranci, ali to čini tek 10 odsto.

* Tvrdite da je bilo mnogo korupcije, kako je tekao taj postupak?

- Oni koji su želeli da kupe neku firmu davali su deo novca koji je odlazio u budžet, a deo pojedincima na ruke. Zbog toga je cena morala biti znatno manja od stvarne vrednosti toga što se prodaje. Jer, kupac je svestan da ulazi u rizik, zna da je to krivično delo, i pristaje samo ako ima interes. To je, u ovom slučaju, kada se saberu iznos plaćen po ugovoru i mito, mnogo niža cena preduzeća od realne. Skoro u svakoj od tenderskih kupovina imate korupciju, bez obzira na to ko su investitori.

NESTALO U PREVODU - DOK sam bio na čelu Agencije za privatizaciju, Sektor kontrole me je obavestio da vlasnik cementare u Kosjeriću realizuje investiciju iz tekućih prihoda kompanije, a ne iz sopstvenih sredstava, kao što je bilo navedeno u ugovoru - priča Pavlović. - Pozvao sam vlasnika, Grka, i rekao mu da krše ugovor, a on me je pitao da li sam pročitao verziju na engleskom. Kada sam uzeo da pročitam, shvatio sam da je ceo jedan pasus koji se odnosi na tu obavezu izbačen! A u poslednjem članu piše da u slučaju spora važi verzija ugovora na engleskom. Nije teško pretpostaviti da je plaćeno da se u engleskoj verziji izbriše ta stavka, kada je odmah znao na šta ja mislim.

* Ko je od srpskih tajkuna najbolje prošao?

- Miodrag Kostić ništa od države nije kupio za pare. Sve za nulu. Imao je svoju poziciju i zaštitu Demokratske stranke. Na primer, veštak je posle bombardovanja zgradu CK na Novom Beogradu, danas poslovni centar "Ušće", proglasio statički nestabilnom i za rušenje. Međutim, Kostić je izlicitirao, ali nije platio ni dinar od svojih para. Kasnije je angažovao drugog veštaka, koji je rekao da zgrada ne mora da se ruši. Skinuo je aluminijumske prozore, liftove, oplate, ploče i oljuštio celu zgradu, utovario skinuto na kamione, prodao i platio prvu ratu, a posle toga preprodao objekat. "Geneksove" hotele je isto izlicitirao i dozvolili su mu da uđe u upravljanje hotelima pre nego što je platio prvu ratu. Na početku sezone je počeo da upravlja hotelom, a na kraju sezone je, iz prihoda hotela platio prvu ratu. O šećeranama da i ne govorim.

* Jedini ste u DOS glasali protiv zakona o privatizaciji, šta bi se dogodilo da su i drugi isto uradili?

- Bilo bi drugačije, jer bi to značilo da smo svesni ukupnog pogrešnog koncepta koji nam zapad sugeriše. Kada sam izabran na mesto direktora Agencije za privatizaciju, ključni koncept je bio da reorganizujemo javna preduzeća kao državna i da ih dovedemo do visoke profitabilnosti, bez prodaje ne čekajući strane konsultante. I, naravno da sasečemo korupciju, što smo postigli za 30 dana. To je bilo suprotno konceptu predviđenom za Srbiju.

* Optuživali su vas da ste zaustavili privatizaciju?

- Bio sam direktor Agencije za privatizaciju, 2004. godine, samo tri meseca, a to nije dovoljno ni da se pripremi jedan tender za prodaju, jer minimum tri meseca traje konkurs za izbor konsultanta na tenderima.

* Šta mislite, šta je bio vaš "greh"?

- Strašan problem im je bio što moj tim i ja razumemo stvari. Osmislili smo koncept bez korupcije i očekivali već krajem avgusta prve odlične rezultate. Da sam to uspeo da ostvarim, niko me više ne bi pomerio. Zato im nisam odgovarao.

* Kome ste smetali?

- Nije niko znao da ću ja biti direktor - pa ni ja! Oni su to pripremali bez obzira na to ko bi došao. Odgovor na postavljeno pitanje je svima. I strancima i tajkunima i onima koji su videli da mogu da odgovaraju za učinjeno. Ključna odgovornost je na Vojislavu Koštunici. Bez njegove saglasnosti kao premijera ne bi mogli da me smene.