Krediti ostaju skupi

KAMATE na dinarske kredite jedva su simbolično smanjene, bez obzira na to što je Narodne banka Srbije u poslednjih pola godine obarala više puta svoju referentnu kamatu od koje zavisi cena zajmova i uprkos činjenici da je međugodišnja inflacija sa 14 odsto pala na 2,2 odsto, a devizni kurs miruje već 12 meseci. Svi ovi parametri nisu, međutim, dovoljni bankarima da značajnije smanje kamate. Jer, kako tvrde, sada je glavni problem veoma visok nivo loših kredita - zvanično je iznos zajmova čija je naplata problematična već dostigao oko tri milijarde evra, a nezvanično je znatno veći.

Zbog toga bankari nisu spremni da ozbiljnije koriguju svoje kamate kako građanima, tako i privredi. Sa prosečnom cenom od 22 do 28 odsto za gotovinske i od 24 do 30 odsto za potrošačke zajmove, Srbija je i dalje na neslavnom prvom mestu u Evropi. Ništa bolja nije situacija ni sa kamatama na kredite kartice, koje se kreću od 20 do čak 33 odsto na godišnjem nivou. A, za korišćenje dozvoljenog minusa građani treba da plate od 26 pa čak do 40 odsto kamate. Sve ove kamate su do tri puta veće nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji.

- To što je inflacija niska nekoliko meseci ne može biti dovoljan i jedini razlog za pad kamata na dinarske zajmove - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Kamate ne padaju automatski, već je potrebno da inflacija u dužem periodu bude stabilna, kako bi banke na to dugoročno mogle da računaju. Znači, godinu, dve ili tri u nizu, a ne samo šest meseci. Potrebno je da i Narodna banka "prenese" pad inflacije na svoju referentnu kamatnu stopu, koja je merilo, a centralna monetarna institucija je, još uvek, oprezna.

Uz to, kako kaže Dugalić, mora se imati u vidu da rastu teško naplativi krediti, a to je takođe trošak banke. Tu su i rezervacije za plasmane. Ne može se izdvojiti samo jedan faktor.