Radulović: Nikome više nećemo da poklanjamo pare

NAŠE Ministarstvo sada sprovodi redovnu kontrolu svih agencija pod svojim okriljem i prosleđuje dokaze o sumnjivim poslovima nadležnim organima. Neodgovorno ponašanje kad se radi o novcu poreskih obveznika više neće biti moguće. Ili će Srbija preživeti, ili će preživeti ovo živo blato.

To za „Novosti“ kaže Saša Radulović, ministar privrede, potvrđujući da je protiv prvog čoveka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Božidara Laganina, podneta krivična prijava.

* Da li je ranije uopšte postojala kontrola dodele subvencija investitorima?

- Dosad nije bilo nikakvih provera te vrste i bili su ogromni otpori da se uopšte započnu. U ugovorima ne piše koliko je investitor zapošljavao ljudi u momentu dodele subvencija, a koliko je danas angažovano. Nemamo informaciju da li je investicija uopšte izvršena u planiranom iznosu. Ni visina kapitala u tim preduzećima ne odgovara visini investicije koja je obećavana. Bezumne subvencije su deo pogrešne ekonomske politike. Fokus razvoja je domaća privreda. Strane investicije su više nego dobrodošle, ali one su šlag na torti. Nama je propala torta.

* Tvrdite i da subvencije nisu donele 55.000 novih radnih mesta?

- Ta priča je naduvana. Analize su pokazale da je u taj broj uključeno i oko 7.000 zaposlenih kod poslodavaca sa kojima je ugovor o subvencionisanju raskinut, i gde smo išli na naplatu garancija. Tu spada i više od 24.000 onih koji tek treba da dobiju posao. Imamo situaciju i da su radnici dobili otkaz na nekom drugom mestu, prijavili se u Nacionalnu službu za zapošljavanje na jedan dan, a nakon toga su preuzeti i zaposleni u drugoj firmi. Ministarstvo će se baviti privlačenjem stranih investitora, podsticajima, ali nećemo nikom poklanjati novac. To nije strategija za razvoj privrede.

* Ima li slučajeva da je subvencija države bila veća od onoga koliko je uložio investitor?

- Kako da ne. Najbolji primer za to je „1. maj“, gde su radnici dobili otkaz, a kroz subvencije je Srbija, praktično, kupila investitoru opremu! Takvih slučajeva imamo još.

* Da li ste odustali od smanjenja nameta na rad?

- Ne. To spada u mere o kojima se u Vladi i dalje vode diskusije. Tek uz smanjenje nameta na rad ima smisla povećavati poreze. Jer samo povećavanje poreza, uz smanjenje potrošnje ima loše efekte, što smo iskusili u poslednjih godinu dana.

* Spekuliše se da ste se zbog tih mera sukobili sa ministrom Krstićem...

- Saglasni smo da je to dobra mera. Prirodno je da je ministar finansija konzervativniji i da postoje razlike u mišljenju.

* Hoće li se konačno srediti stanje u preduzećima u restrukturiranju?

* Može li model rešenja za FAP da se preslika i na druga posrnula preduzeća?

- Da. Isto smo uradili i sa „14. oktobrom“ i sa „Petrom Drapšinom“, i sa svima koji su tražili pomoć od države, a imaju popunjene lične karte. Inače u FAP-u imamo velike probleme sa rukovodstvom koje je izgleda nenamenski trošilo sredstva i trenutno smo u postupku ispitivanja.

* Hoćete li pomoći firmama koje imaju poslovni program i za koje postoje zainteresovani kupci?

- Obezbedićemo im kreditnu podršku za obrtna sredstva, da bi mogli da nastave da rade po svom poslovnom planu i potom nađu kupca. I kad čovek prodaje polovnog „stojadina“ malo ga sredi pre nego što ga iznese na tržište. Novac je predviđen budžetom i biće plasiran iz Fonda za razvoj.

* Ali imali ste mnogo primedbi na nedomaćinsko poslovanje upravo u Fondu za razvoj?

- Nemoguće je da 61 zaposleni upravlja portfolijem od 20.000 kredita. Tu ne postoji kontrola. Kad se odobravaju sredstva iz Fonda, onaj ko traži kredit kaže koliko će ljudi zaposliti i kolika sredstva će investirati. Niko nikada nije proverio te brojeve. Fond mora da se bavi naplatom onog što je dato, a dobiće pomoć i drugih institucija koje će preuzeti deo problematičnog portfolija, da pokušamo nešto da naplatimo.

STIŽU POVOLJNIJI KREDITI ZA MALA PREDUZEĆA
* DA li će biti jeftinijih kredita pod istim uslovima za sve privrednike, pa i za mala i srednja preduzeća?

- Odvojili smo značajna sredstva preko onoga što trenutno zovemo garantni fond, da se smanje kamatne stope za celu privredu kroz deljenje rizika sa poslovnim bankama, na ekonomskim osnovama. Posebno bi krediti bili dostupni malim i srednjim preduzećima, jer je reč o velikom broju ljudi koji su potpuno isključeni iz kreditne podrške. Drugi deo je podsticanje inovacija, posebno IT industrije. Odvojili smo u budžetu četiri milijarde dinara.