Na štednoj knjižici prosečno 1.900 evra

NOVCA nemamo dovoljno, ali ipak štedimo. Na to upućuje i najnoviji podatak Narodne banka Srbije da je prosečna vrednost štednog uloga (štedne partije) oko 1.900 evra. Ovaj podatak su sigurno imali u vidu i bankari kada su odlučivali da tradicionalnu Nedelju štednje produže u Mesec štednje, a da tako prelome pomogla im je i procena da stanovništvo „u slamaricama“ drži oko 1,4 milijardi evra.

Broj otvorenih štednih partija kod banaka, prema podacima koje su banke dostavile Narodnoj banci Srbije sa 30. septembrom, iznosi oko 4,5 miliona. Od ukupnog broja štednih partija najveći broj se odnosi na štedne uloge čija je vrednost do 500 evra, čak 79,4 odsto. Ali valja imati na umu da jedan štediša može imati veći broj štednih partija, kod jedne ili više banaka.

- Indikativno je da nije došlo do povlačenja depozita, što ukazuje da stanovništvo ima visok stepen poverenja u nacionalni bankarski sistem i da su potezi monetarne vlasti bili adekvatni i pravovremeni, što je u ovom trenutku za nacionalnu ekonomiju najvažnije - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Treba očekivati da će doći i do blagog porasta štednje, što je rezultat, pre svega, propisa kamata iz prethodnog perioda, kada su one bile na zavidno visokom nivou i nešto manjeg priliva novih depozita. Kamate na štednju su pale i sve više se približavaju proseku u regionu. Još uvek su iznad, ali više ne toliko da bi značajnije skrenule pažnju pravih stranaca na naše štedno tržište.

Kako ukazuje Živanović, novi podaci govore da je oko 1,4 milijarde evra kod građana, a ne oko tri milijarde kako se godinama spekuliše. Ali, i to je značajan iznos i po njemu bankari bi trebalo da učine dodatne napore da se unese u bankarski sistem što bi ga učinilo produktivnijim, nego da ostane „u slamaricama“.

Uz ukazivanje da je prosečna vrednost štednog uloga (štedne partije), prema podacima, oko 1.900 evra, u Narodnoj banci Srbije kažu:

- Kada je reč o ročnoj strukturi štednih depozita, štediše se najčešće odlučuju da svoju štednju polože na rok od šest meseci do godinu dana.

Na ove depozite se odnosi skoro pola vrednosti ukupne devizne štednje građana ili tačnije 47,1 odsto. U strukturi oročene dinarske štednje preovlađuju kratkoročni ulozi, i to od jednog do tri meseca, od tri do šest meseci i od šest do 12 meseci. Od toga najveći deo oročene štednje u dinarima odnosi se na ročnost od šest do 12 meseci.

- Visina kamate i dalje će biti presudna za odabir banke za štednju - ističe Živanović. - I biće sve dok država uspešno garantuje i pokriva, bez razlike, sve štedne uloge do 50.000 evra, pa i preko toga.