Nulta inflacija - prazna korpa

INFLACIJA je u Srbiji konačno na silaznoj putanji. Prema najnovijim podacima, inflacija u septembru, treći put u ovoj godini ima nultu vrednost, a međugodišnja stopa od 4,9 odsto najniža je u poslednjih deset godina. Ukoliko se taj trend nastavi, do kraja godine rast potrošačkih cena neće preći projektovanu granicu za 2013. godinu.

Ekonomista Vladimir Vučković, urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi", MAT, naglašava da je prvi put u ovoj godini rast potrošačkih cena bio u granicama dozvoljenog odstupanja od planiranog cilja za 2013. godinu, odnosno četiri plus-minus 1,5 odsto.

- Ovakvom ishodu najviše je doprinelo usporavanje rasta cena hrane, počev od maja ove godine, da bi u septembru bilo negativno - rekao je Vučković, na predstavljanju novog časopisa MAT. - U septembru je ukupno gledano hrana pojeftinila za 0,3 odsto, dok je neprerađena, misli se pre svega na sveže voće i povrće, pojeftinila za 9,5 odsto usled dobre ovogodišnje i prošlogodišnje sezone. Usled uspešne ovogodišnje sezone u ratarstvu, posebno u uzgoju osnovne stočne hrane kukuruza, došlo je do pojeftinjenja svežeg mesa.

Analitičari smatraju da je slaba tražnja glavni dezinflatorni okidač, pored stabilnog kursa dinara prema evru, dobre poljoprivredne sezone i restriktivne monetarne politike ove godine.

- To je kombinacija više faktora, pre svega poljoprivredne sezone, stabilnog kursa, relativno visoke referentne kamatne stope koja suzbija tražnju i jedne opšte recesije u privredi, osim "Fijata" i agrara, koja deluje smirujuće na cene - naglašava Vučković. - Tako da u ovoj godini, miks monetarne politike i realnog kretanja u privredi utiču na pad tražnje. Nevolja je što ne možemo nekako da utičemo na velike oscilacije u kretanju inflacije.

Međugodišnja inflacija, kako se navodi u novom broju MAT-a, na kraju ove godine biće u granicama odstupanja od cilja, a temelji se na proceni da rast cena hrane, kao najzastupljenije stavke u potrošnji domaćinstava u decembru ove godine neće biti veći na međugodišnjem nivou od rasta, koji je zabeležen u septembru.

VISOKO ZADUŽIVANJE

PLANIRANO zaduživanje države u sledećoj godini od 5,5 milijardi evra je visoko, ali da se ne može znatnije smanjiti na kratak rok.

- Zaduživanje je opredeljeno planiranim deficitom za sledeću godinu i otplatom ranijih dugova - rekao je Vučković. - Bitna je struktura finansiranja i iz predloga budžeta može da se primeti da će se više ići na bilateralne kredite, a manje ne zaduživanje na međunarodnom tržištu. Ukoliko se u tome uspe bilo bi dobro, jer je bilateralno zaduživanje jeftinije i povoljnije pa će teret kamata, naročito u kriznim godinama, biti manji.