NIKO tačno ne zna koliko je zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji naplatilo od države otpremninu više od jedanput, na ime istih godina staža. Sigurno je samo da nije retkost da zaposleni u nekom državnom fondu uzme otpremninu za, na primer, 20 godina provedenih na tom radnom mestu, potom pređe u neku opštinsku službu i kroz godinu-dve opet uzme otpremninu, ali sada za 22 godine staža. Ovakvih osoba ima više hiljada, a mogu da odgovaraju jedino svojom savešću pošto ih zakon ni u kom slučaju ne tereti.

- Takvo ponašanje je rupa u zakonu, jer nigde ne piše da vi ne možete da uzmete otpremninu dva puta, to jest svaki put kada promenite poslodavca i desi vam se da budete tehnološki višak vi od poslodavca imate pravo da tražite isplatu otpremnine za sve godine staža - objašnjava za "Novosti" Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - Bilo je slučajeva da je više hiljada osoba u Srbiji, koje su uglavnom dobri poznavaoci pravne struke ili Zakona o radu, ovo zloupotrebljavalo. A to pokazuju primeri u raznim opštinama, u Penzionom fondu...

Novi Zakon o radu, koji se uveliko najavljuje, trebalo bi, po rečima ministra privrede Saše Radulovića, da bude završen do kraja godine. Jedna od izmena odnosiće se upravo na način obračuna otpremnina. One bi, po novom, trebalo da se računaju samo za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, a ne na ukupan staž.

NAJPOŽELJNIJI - U Nemačkoj, najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji, zaposlene u dobi između 42 i 55 godina starosti, sa između 18 i 31 godinom radnog iskustva, smatraju se najpoželjnijim radnicima, jer imaju razvijene veštine i znanja, a pritom su još u životnoj snazi - ukazuje Rajić. - U Srbiji, nažalost, upravo ovakvi ljudi koji ostanu bez posla imaju malu šansu da se zaposle.

- Smisao zakona o radu je da štiti radnike, ali se u Srbiji dešava suprotno - ističe Radulović. - Veliki broj radno sposobnih ljudi, starijih od 50 godina, niko neće da zaposli jer ne želi da im plaća otpremnine za sve prethodne godine staža koje su proveli u drugom preduzeću.

Trenutno, po računici poslodavaca, radnicima koji se proglase tehnološkim viškom treba da se isplate otpremnine u rasponu od 170.000 pa, u nekim slučajevima, i više od milion dinara po zaposlenom. Promenama Zakona o radu poslodavci će, po rečima Rajića, umanjiti "strah od neuspeha u poslovanju" u budućnosti i neće morati da razmišljaju da treba da izbegnu zapošljavanje osoba sa 15, 20 i više godina radnog staža.

- Ovo će smanjiti i troškove države i Nacionalne službe za zapošljavanje, jer upravo država ima najveći problem sa licima starijim od 50 godina koja poslodavci, iz ovih razloga, izbegavaju da zaposle, a daleko su od penzije, pa im se staž ne može premostiti - dodaje Rajić.

Promena načina obračuna otpremnine svakako će pogoditi radnike, i to najviše u javnom sektoru.

- Sindikati imaju jako uporište u javnom sektoru i javnim preduzećima, a zna se da je taj naš sektor preobiman i da postoje desetine hiljada zaposlenih koje su višak - ukazuje Rajić. - Kada bi se u ta preduzeća i ceo javni sektor uveli principi menadžerskog upravljanja i povećala efikanost koja je u ovom trenutku na 42 odsto efikanosti u privatnim kompanijama, onda bi mnoge od tih osoba postale tehnološki višak.



U DRŽAVNIM DA DOBIJU VIŠE

Problem postoji i kod preduzeća u većinskom državnom vlasništvu koja niko nije hteo da kupi u procesu privatizacije ili je privatizacija kod njih neuspela.

- I tamo postoji jedan deo zaposlenih koji je radio za više poslodavaca i koji promenom Zakona o radu (član 158) ne bi mogao da dobije otpremninu za sve godine radnog staža - ukazuje Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca. - Međutim, ovo je stvar pregovora države kao vlasnika tih preduzeća i sindikata, a nema veze s privatnim sektorom u kome je promena zakonskih obaveza kod isplaćivanja otpremnina tehnološkim viškovima neophodna. Čak i ako se Zakon o radu promeni, sindikati u tim državnim preduzećima mogu od države tražiti nešto više iznose za davanje otpremnina tehnološkim viškovima od onih koje bi Zakon posle promene člana 158 garantovao.