Čačanska municija bolja i od američke

FABRIKA „Sloboda“ u Čačku, prva smena, u pogonu obrade deformacija 50 zaposlenih jure normu. Mašine bruje, metalne čestice pršte, škripe navoji... Ruke crne od ulja, ali radnici su, kažu, zadovoljni jer posao ovde znači život. I njihovih porodica, ali i fabrike koja se oporavlja, grabi da sa svetskog tržišta oružja, gde je nekada bila jedan od lidera, uzme deo kolača koji joj pripada.

- Gde bismo mi danas bili, da nas rat i sankcije nisu zaustavili? Metak je uvek roba koja ide, jer se troši. A nas svet nije zaboravio, kažu, takvu municiju ni Amerika ni Izrael ne mogu da naprave.

Metalostrugar Zoran Bogdanović (46) u „Slobodi“ je 26 godina. Šteluje čeličnu grdosiju, nadgleda svaki trzaj, osluškuje. Strug zna u dušu.

- Naš hleb ima devet kora, ali ništa nije teško kad ima posla. Dugo su mašine ćutale, kad bruje, to je radnicima pesma - kažu gotovo uglas radnice Ljiljana Drulović i Sanja Nikodinović. Žene na muškom zadatku.

U čačanskoj kompaniji nedavno je otvoren objekat za laboraciju (kompletiranje) artiljerijske municije, vredan 5,5 miliona evra. Izgradnjom ovog postrojenja povećava se produktivnost, pa će „Sloboda“ mesečno proizvoditi i tri puta više artiljerijske municije. Ugovoreni su poslovi do kraja godine, čija je vrednost 172 miliona dinara. Rukovodstvo neprekidno pregovara sa inostranim kupcima. Traži nova tržišta.

Radnike novi ugovori raduju, a Ljubinko Stefanović, šef proizvodnje, kaže da se, kad posao zove, dobrovoljno javljaju za prekovremeni rad.

Trenutno, pravi se čaura za protivavionski top 40 mm. Da bi se od rondele došlo do finalnog proizvoda, potrebno je da prođe 40 operacija. Vrsni majstori preciznošću časovničara, obrađuju mesing i kalaj. Pre presovanja izvlače čauru koja potom ide na sužavanje, pa kalibriranje, odatle na štancovanje... Stefanović posvećeno objašnjava proces istomernog istiskivanja posle kojeg zrno ide na doradu.

Čačanska „Sloboda“ nekada je zapošljavala 7.500 radnika. Danas ih je 1.509, od kojih 1.205 na neodređeno, ostali rade po ugovoru. U zlatno vreme, kada su stotine miliona metaka izlazili iz proizvodnje, od nje je najvećim delom živeo čitav grad. Rat, sankcije i izolacija i „Slobodi“ su dodelili sudbinu srpskih oružara. Danas je jedno od šest preduzeća sa većinskim državnim kapitalom koje čini jezgro namenske industrije Srbije. U ovoj osetljivoj industrijskoj grani zaposleno je više od 8.000 radnika, od kojih je njih oko 6.000 u stalnom radnom odnosu.

Današnji izvoz oružja iz Srbije je samo delić onoga što se izvozilo osamdesetih, kada je prodaja jugoslovenske industrije oružja pretežno afričkim i azijskim državama donosila oko dve milijarde dolara godišnje. Ali generalni direktor „Slobode“ Zoran Stefanović uveren je da je namenska industrija motor industrije Srbije.

- Samo u poslednjih šest godina tržištu smo ponudili 130 novih proizvoda - kaže Stefanović. - Naša municija stiže na sve kontinente, sem Australije i Japana.

„Sloboda“ je u ovoj godini povećala prodaju za 70 odsto u odnosu na prošlu. Realizovano je preko šest milijardi dinara, a aktuelna su dva velika ugovora za transfer tehnologija. Samo u poslednje dve godine imali su investicije vredne sedam miliona evra, obezbeđene iz sopstvenih sredstava.

Deo novca uložen je u novu opremu, a izgrađena je i linija za galvanizaciju i postrojenje za preradu otpadnih voda.

Od davne 1948. godine, kada je osnovana, „Sloboda“ proizvodi naoružanje i vojnu opreme za potrebe vojske. Danas, deo je grupacije Odbrambene industrije Srbije. Od nekadašnje jednostavne proizvodnje na starim strugovima, prerasla je u respektabilnog proizvođača sredstava NVO. Ime na svetskom tržištu stekla je ne samo osnovnim programom proizvodnje municije - avionske i protivavionske, već paletom proizvoda od protivtenkovskih raketa, artiljerijske municije, municije za ruske i NATO kalibre, do policijskog programa za specijalne namene.

Uvećan profit o kojem govori direktor Stefanović samo na prvi pogled, čini se, vodi fabriku do - zdrave proizvodnje. Ali prepreka da radnici počnu da primaju platu iz realnih izvora ima napretek. Dve su najvažnije - ugovori i realizacija. Pruža li država efikasnu podršku srpskim oružarima?

- I Vlada i Ministarstvo odbrane pomažu nam da dođemo do investicionih kredita dajući nam povoljnije kamatne stope - kaže Stefanović. - Tim kreditima otklonićemo uska grla u proizvodnji. Tako jedino i možemo da uposlimo sve kapacitete i da više proizvedemo.

- Ali ono što će država tražiti jeste da novac, kada se obezbedi, ne ode u bunar, već da se usmeri u investiciona ulaganja - rekao je tada Vučić.

Te investicije bi, po Stefanovićevim rečima, bile usmerene isključivo u nove linije i proizvode. Tako bi se uposlilo još radnika, uvećali kapaciteti, razvijali i proširivali proizvodni programi, ulagalo bi se u nauku i kadrove. Jer, ni „Slobodi“ kao i drugim oružarima nije cilj da bude na jaslama države, već da ima modernu fabriku koja stvara profit.

- Srpsko tržište odavno nije dovoljno da obezbedi potpunu uposlenost naših kapaciteta, zbog čega više od 80 odsto proizvoda izvozimo - kaže Stefanović. - „Jugoimport SDPR“ je karika u poslovanju i sa njima deo naše proizvodnje uspevamo da plasiramo širom sveta. Ali ne oslanjamo se samo na njih već se trudimo da sami pronađemo nove klijente. Prisutni smo na svim svetskim sajmovima oružja i vojne opreme.

Korak ka modernizaciji na kojoj insistiraju zapadni kupci su i nova postrojenja hemijske pripreme i prečišćavanja voda. Šef zaštite i termičke obrade sa 80 zaposlenih je Miloradka Stefanović. Ovde se radi u tri smene.

Obilazimo najnoviji pogon za nanošenje galvanskih prevlaka na čelik i mesing. S ponosom Miloradka pokazuje automatizovanu liniju za hromatiziranje čaure.

„Novosti“ su imale jedinstvenu priliku da obiđu i prototipsku radionicu u kojoj se u najsavremenijim uslovima, uz kompjutersku obradu, rade probni uzorci. Inženjer Goran Antić, šef obrade rezanja, objasnio je našoj ekipi kako sa crteža ideja konstruktora prerasta u probni model. Postupak provere može da traje od mesec dana do godinu. Tek tada ulazi u serijsku proizvodnju.

KUĆNI APARATI

ČAČAK je bio poznat po proizvodnji kućnih aparata. Sa Agencijom za privatizaciju traži se rešenje o restrukturiranju „Slobodinih“ aparata.

- Preuzeli smo 406 radnika i milion evra njihovog komercijalnog kredita. Postoji program koji uskoro treba da izađe pred Vladu. Nadamo se da ćemo što pre započeli pregovore sa eventualnim strateškim partnerima.

SUTRA: „Prvi partizan“ obara rekorde