Vozovi do Bara „jure“ deset na sat

JUGOSLAVIJA je izgradnjom barske pruge ostvarila svoj veliki san, značajan onoliko koliko i američki san o transkontinentalnoj železnici - objavio je „Junajted pres“ 30. maja 1976. godine. Tog dana krenuo je iz Beograda prvi putnički voz novoizgrađenom prugom ka južnom Jadranu. Tada se relacija od 476 kilometara prelazila za oko sedam sati. Kako je pruga starila, produžavalo se vreme putovanja. A prošle nedelje oboren je rekord - 32 sata proveli su putnici u barskom vozu od početne do poslednje stanice.

Četvrt veka bilo je potrebno neimarima za gradnju barske pruge, jedne od saobraćajno i graditeljski najkompleksnijih u Evropi. Kako se davnih godina beležilo, „trasa je presekla gluvi i pusti prostor, nepristupačan do te mere da je jedan deo pruge projektovan samo na osnovu avio-snimaka“.

Projektovana je za brzine između 80 i 120 kilometara na sat (prosečna brzina oko 85 kilometara na sat). Na celoj trasi, koja kroz Srbiju prolazi u dužini od 360 kilometara, postoje ukupno 254 tunela ukupne dužine 115 kilometara. Najduži su „Sozina“ 6.171 metar i „Zlatibor“ 6.169 metara. Na četrdesetak kilometara između Zlatibora i Priboja čak polovina pruge je u tunelima. Da bi se savladale visinske i vodene prepreke, izgrađeno je 206 betonskih i 28 čeličnih mostova ukupne dužine od oko 15 kilometara. Najveći most, Mala rijeka, dug je oko 500 metara i nalazi se 200 metara iznad nivoa vode.

U barsku prugu gotovo četiri decenije gotovo ništa nije uloženo. Jedini ozbiljniji remont obavljen je između 2003. I 2008. godine, i to na ukupnoj dužini od svega četrdesetak kilometara, na deonici između Resnika i Valjeva. Zato su „Železnice Srbije“ bile prinuđene da uvode lagane vožnje kako bi se obezbedilo bezbedno funkcionisanje železničkog saobraćaja. To, praktično, znači da vozovi pojedinim deonicama barske pruge saobraćaju znatno manjom brzinom, nego što je projektovana.

Samo na srpskom delu barske pruge uvedene su na više od 40 mesta privremene lagane i ograničene vožnje u dužini od oko 45 kilometara. Međutim, veliki broj laganih vožnji tokom godina je zbog stanja infrastrukture „ugrađivan“ u red vožnje, pa je na više od 200 kilometara barske pruge kroz Srbiju brzina vozova smanjena u odnosu na projektovanu, i to uglavnom na 20 do 50 kilometara na sat. Ima deonica gde je brzina vozova i samo 10 kilometara na sat. To su razlozi što međunarodni putnički vozovi između Beograda i Bara putuju po redu vožnje duže od 11 sati (između 11 sati i 16 minuta i 11 sati i 39 minuta)!

Iz ruskog kredita finansiraće se kompletan remont pruge Beograd - Bar kroz Srbiju, za šta će biti izdvojeno oko 250 miliona evra. To će omogućiti zamenu gornjeg i sanaciju donjeg stroja pruge, sanaciju mostova i tunela i ukidanje laganih vožnji na ovoj trasi, čime će vreme putovanja između Beograda i Bara biti skraćeno, a bezbednost saobraćaja povećana.

„Železnice Srbije“ raspolažu preliminarnom analizom neophodnih ulaganja u barsku prugu. Međutim, neophodno je izraditi propisnu studijsku i tehničku dokumentaciju za realizaciju radova. Izrada projektne dokumentacije je počela i radiće se do kraja 2014. godine. Radovi na remontu i modernizaciji pruge Beograd - Bar kroz Srbiju mogli bi da počnu krajem 2014. ili početkom 2015. godine i trajaće tri godine.

PREMA procenama stručnih službi srpskih železnica, samo za ukidanje laganih vožnji na barskoj pruzi potrebno je između 50 i 70 miliona evra. Za remont pruge, koji bi uključio zamenu kompletnog gornjeg stroja pruge i sanaciju donjeg stroja pruge, ukidanje laganih vožnji, sanaciju pojedinih delova pruge, mostova i tunela, neophodno je oko 200 do 250 miliona evra i oko tri godine.

Znatno više novca bilo bi potrebno za kompletnu modernizaciji, uključujući proširivanje kapaciteta i promenu trasa, ali se takva opcija i ne razmatra.