Japanski sistem unapređuje srpske firme

Imamura koji je u Beograd došao pre 11 meseci, na poziv Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i uz posredovanje Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA, Džajka), kaže da je najveći problem srpske privrede nedostatak para.

Prvobitno je bilo planirano da u Srbiji ostane pola godine, ostao je 11 meseci, a već u decembru će ga, kako je najavljeno, zameniti neko od njegovih japanskih kolega.

SIEPA će ponovo objaviti poziv za učestvovanje na ovom projektu za saradnju sa novim stručnjakom iz Japana.

Imamura smatra da bi srpska vlada trebalo da razmotri modele koji bi omogućili dodatni kapital za mala i srednja preduzeća koja predstavljaju "stub" privrede Srbije.

Zajedno sa savetnikom SIEPA Matejom Milenković, Imamura je obišao 14 srpskih kompanija u kojima je pokušao da primeni takozvani kaizen - Tojotin sistem za unapređenje proizvodnje.

Reč je, kako kaže, o preduzećima iz oblasti metalske i elektroindustrije, koja se bave transportom, ali i firmama koje se bave proizvodima u oblastima vizuelne komunikacije i advertajzinga.

To su su firme Buck, BG Reklam, Perform d.o.o, Goša, Pitura d.o.o, Jugo-Impex, Unimet d. o. o,Enel PS d.o.o, BG Reklam, Avala Ada d.o.o, RB Generalekonomik d.o.o, Tagor electronic d.o.o, Ming kovačnica i AMIGA d.o.o.

"Cilj je bio da se firme u Srbiji upoznaju sa kaizen sistemom i saznaju kako se on u Japanu primenjuje na unapređenju proizvodnje", kazao je Imamura impresioniran pozitivnim pristupom menadžmenta kompanija koje je obišao.

Menadžment pomenutih firmi, dodaje, ima veoma pozitivan stav prema novitetima i u startu su shvatili da upravo u tome leži veliki razvojni potencijal.

"Od 14 firmi koje sam obišao, 13 je imalo poprilično problema i zastoja u proizvodnji i bila im je neophodna pomoć, dok se jedna, koja se bavi proizvodnjom reklamnog materijala (BG Reklam) pokazala kao najbolja i u njoj i proizvodnja i distribucija funkcionišu bez zastoja", ispričao je Imamura koji je svojevremeno rukovodio fabrikom jednog japanskog IT giganta, a sada je u penziji.

Imamura tvrdi da je za samo šest meseci njegovog konsultantskog rada u sest firmi bilo uočljivo poboljšanje proizvodnje po sistemu "kaizena".

Pobljšanje kod drugih sedam firmi se očekuje.

"Fabrika u kojoj se sprovodi kaizen metod mora da proširi način rada, ali i način razmišljanja u sopstvenoj proizvodnji i na svoje dobavljače, firme partnere", objašnjava Imamura.

Ipak, kao najveći problem srpske privrede on navodi nedostatak para.

"Jedna od velikih razlika između Srbije i Japana je da se u Srbiji veoma često menja zaposlenje, a u Japanu kad se čovek zaposli u jednoj firmi ostaje tu do kraja radnog veka", kaže Imamura koji je i sam ceo svoj radni vek proveo u jednoj firmi.

Takođe, dodaje Imamura, praksa je u japanskim firmama da se zaposleni ne angažuju samo za jednu vrstu poslova već se uvek angažuju na više poslova u okviru jedne firme.

Imamura, koji će od decembra posao uvođenja kaizen sistema poveriti nekom svom japanskom kolegi od njega očekuje da će, kako kaže, nastaviti tamo gde on bude stao.

"Nadam se da će za taj posao biti odabran neko ko ima veliko iskustvo. Počeo sam uvođenje kaizen sistema i očigledno je da ima pomaka, a najvažniji je da je menadzment kompanija koje sam obišao shvatio koliko je taj sistem bitan", ističe Imamura.

Kaže da, ako je uspeo da se samo na jednoj proizvodnoj traci u fabrici uvede kaizen sistem, voleo bi, dodaje, da se njegov naslednik potrudi da to bude i u celoj fabrici.

Ističe da je oduševljen srpskom ljubaznošću i srdačnošću na koju je nailazio kod Srba tokom proteklih devet meseci.

On je u šali rekao i da ništa lošija nije ni srpska rakija kojom ga često služe.

Ispričao je da je samo zahvaljujući srpskoj srdačnosti uspeo sam da do Grocke stigne gradskim prevozom, odnosno "Lastom".

"Pomogli su mi građani tako što su me, iako se ništa nismo razumeli rečima, odveli do stanice 'Laste" za Grocku i to ću pamtiti", dodao je Imamura.