VELIKI grad, ali skup. Tako je i u Srbiji. Život je najpapreniji u glavnom gradu, koji je rekorder po cenama hrane, pića, iznajmljivanja stanova, visini komunalnih i troškova prevoza, ali i svih ostalih proizvoda i usluga. Preživeti u prestonici Srbije sa prosekom od 44.000 dinara postala je stvar dovijanja i snalaženja, pozajmljivanja i vraćanja. Iza Beograda po skupom životu ostaju Niš, Novi Sad, Kragujevac, a slede ostali gradovi u zemlji.

Koliko je skupo živeti u Beogradu, posebno sa trenutnim zaradama, pokazalo je i prošlogodišnje istraživanje ekonomista, prema kome je srpska prestonica sve bliža Njujorku. “Velikoj jabuci” se primakao Beograd - po cenama. Srpska prestonica je na listi od 131 grada sveta po troškovima života “zaslužila” visoko 86. mesto. Svi gradovi sveta poredili su se sa Njujorkom, koji je na vrhu ove liste.

I dok se srpski prosek u većim gradovima potroši za desetak dana, 44.000 dinara je pravo bogatstvo u manjim sredinama. Zaposlene u varošicama sa prosečnom kovertom nazivaju srećnicima, jer ih je vrlo malo. Zavide im komšije, među kojima ima mnogo sa zaradom od 10.000 do 15.000 dinara.

ĆEVAPI U NOVOM PAZARU ŠTO se hrane tiče, Novi Pazar je, bez sumnje, jedan od najjeftinijih gradova u Srbiji: porcija ćevapa od 10 komada, koji su glavno jelo u ovom kraju, košta od 300 do 350 dinara. Ovde se u umesto “čajne”, pazari “sudžuk”, čija je cena 550, a teleće meso bez kostiju staje do 900 dinara. Kada je garderoba u pitanju, u Novom Pazaru dominiraju ovdašnji džins i tekstil uvezen iz Turske. Najbolje je pazariti na robnoj pijaci i u brojnim buticima blizu nje, gde, primera radi, najlošije farmerice mogu da se kupe i za pet evra, nešto bolje za osam evra, a dobre za 15 evra. Košulje se na pijaci i buticima kreću od 10 do 15 evra, kožne jakne iz Turske od 30 do 200 evra.

- Radim kod privatnika za 16.000 dinara - priča Milena S. iz Dimitrovgrada. - Nije dovoljno, ali se ne žalim. U gradu, gde je naći i zadržati bilo kakav posao prava lutrija, ne mogu da kukam. Vajdica je i takva plata. Samo da stiže redovno. Kod nas dobro zarađuju jedino oni u državnim službama - komunalci, železničari, opštinari, električari... Ostalima je preostalo da čekaju i da se nadaju.

U srpskoj metropoli, međutim, od 44.000 dinara gotovo polovina ode porodici na silne račune. Troškovi prevoza uzmu barem 6.000 dinara, komunalije za stan od 60 kvadrata prelaze 8.000, a svakog meseca pristižu i računi za telefon, struju, internet... Uz izdatke za najmlađe, ceh se baš nagomila.

- Svaki izlazak iz kuće u Beogradu košta - priča Beograđanin Stevan V. - Mojoj porodici samo na najosnovnije račune ode mesečno bar 15.000 dinara, ne računajući vrtić koji sada staje oko 8.000 dinara. Supruga i ja zarađujemo oko 70.000 dinara, ali nama više od pola ode na mesečne troškove.

Prema oceni potrošačkih organizacija, život u velikim gradovima definitivno je skuplji zbog većih troškova života.

- Standard građana u većim sredinama sigurno je viši neko standard građana u malim sredinama, ali su veći i mesečni računi i troškovi za plaćanje komunalija, energenata, prevoza, hrane - kaže Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS. - To može da se vidi i iz proseka plata. Prosečna plata iznosila je 44.394 dinara, oko 400 evra, a samo je nekoliko gradova imalo plate iznad tog proseka, Beograd, Novi Sad, Pančevo, Kragujevac.

Vida napominje da je u manjim sredinama više građana ostalo bez posla, tako da se ni ne može govoriti o nekom standardu, već o pukom preživljavanju. U velikom sredinama, dodaje ona, ako ste izgubili posao vi možete da nađete neki drugi, dok je to u malim sredinama nemoguća misija.

Kod cena hrane slika je prilično šarolika. Čak i u prodavnicama iste trgovinske kuće cene se razlikuju od grada do grada, a postalo je uobičajeno i da se u istom mestu prilagođavaju - lokaciji radnje. Trgovci su se potrudili da džepu najbližih komšija prilagode asortiman, ali i - cene. U delovima prestonice u kojima žive imućniji građani proizvodi su - skuplji.

U Pirotu, Nišu ili Kraljevu cene svežeg mesa izjednačene su sa onim u prestonici. Čajnu kobasicu ili stišnjenu šunku, međutim, najpovoljnije je pazariti u Subotici, a najskuplje u Beogradu, Boru i Kragujevcu. Istovremeno, u tim gradovima najskuplja je kafa, a 200 grama mlevene košta do 230 dinara. Crni napitak ubedljivo je najpovoljnije kupiti u Nišu i Novom Pazaru, gde valja izdvojiti gotovo upola manje para. Litar mleka najmanje plaćaju stanovnici Novog Pazara, svega 50 do 70 dinara, a najviše Beograda, Valjeva i Pirota, gde treba platiti i 125 dinara.