Sto muka za 50 evra

TUŽIĆU banku zbog ponosa, zato što sam ogorčena i zato što sam se već od tog novca „oprostila“. Godinu i po dana zaračunavali su mi dodatnih 30 evra na ratu zbog svoje „poslovne politike“. To je trajalo čak i pet meseci po početku primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Uz sve to, uvek su evro računali po višem, samo sebi znanom kursu - ogorčena je profesorka B. P. iz Beograda, koja otplaćuje stambeni kredit u evrima.

I dok Narodna banka objavljuje preporuku bankama da vrate građanima novac naplaćen po osnovu „neodredivih kamatnih stopa“ (a to su one što rastu zbog „poslovne politike banke“, „shodno tržišnim uslovima“, „opštim uslovima poslovanja“, odnosno bez ikakvog tačno određenog osnova), klijenti su zbunjeni informacijama koje dobijaju sa raznih strana.

Banke su prihvatile preporuke svog kontrolora, ali je samo jedna (od ukupno 31 banke) zasada izašla sa konkretnim planom obračuna marži, za koje će umanjiti preostali dug klijentima. Rok za sve ostale je 1. avgust.

Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“ poziva zadužene da ne potpisuju nikakve anekse ugovora sa bankom, jer će tako izgubiti pravo da je tuže. U Udruženju banaka Srbije, pak, ne preporučuju građanima da tuže banke, jer će „izgubiti vreme i novac, a jedinu korist će imati advokati“.

A advokat Dragan Palibrk za „Novosti“ podseća da je ceo sistem tako stvoren da ide naruku bankama.

- Banke su institucije koje zarađuju od klijenata, a nikako građani od banaka - kaže Palibrk. - S obzirom na to da nemam uvid u konkretan aneks ugovora, mogu samo da dam generalni savet građanima da nikome, ni za šta, ne veruju unapred. Često aneks ugovora podrazumeva potpuno novi ugovorni odnos. Treba videti da li se njime predviđa da su sva dosadašnja međusobna potraživanja sravnjena; koja je obaveza banke, a koja klijenta; se treba veoma dobro pročitati pre potpisivanja, nije zgoreg sa sobom povesti i nekog prijatelja ekonomistu koji može da rastumači „sitna slova“ u ugovoru.

Ukoliko aneks ugovora predviđa potpuno novi ugovorni odnos, kao i to da banka svoja dugovanja prema klijentu namiruje na određeni način, klijent ne bi više imao prava da tuži banku po tom osnovu (više naplaćene kamate).

- Naravno, ukoliko banka ne ispuni svoju obavezu predviđenu tim novopotpisanim ugovorom, uvek postoji osnov za tužbu - ukazuje Palibrk.

Klijenti banaka, koji su oštećeni kroz više zaračunate kamate, trebalo bi narednih dana da dobiju obaveštenje od svoje banke na kućnu adresu. Bankari su, uglavnom zaračunavali izmeđz 30 i 80 evra više po rati, ili u proseku oko 50 evra. Dužnicima bi najviše odgovaralo kada bi im banka sada snizila mesečnu ratu za isti toliki iznos. Međutim, to neće biti slučaj. Za taj više naplaćeni iznos, banka će smanjiti klijentu ostatak glavnice duga i dati mu novi otplatni plan sa, trebalo bi, nižim ratama.

Zasada se konkretno izjasnila samo KBC banka, u smislu da je klijentima već obračunala više zaračunate marže, obračunala zateznu kamatu i poslala obaveštenja na kućnu adresu.

- KBC banka je obračunala zateznu kamatnu stopu u skladu za zaključenim ugovorima, odnosno u visini redovne kamatne stope - rečeno je „Novostima“ u ovoj banci. - Izvršen je povraćaj celokupne obračunate zatezne kamate od povećanja marže do primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Od ovog iznosa prvo su namirene neplaćene rate onim klijentima koji nisu redovno plaćali dug, a potom je za preostali iznos umanjena glavnica i sačinjen novi otplatni plan, sa nižim ratama.