SEZONA voća i povrća u punom je jeku, a turski krastavac, luk iz Kine, lubenice iz Grčke, kruške iz Južne Amerike, pasulj iz Egipta mogu se kupiti na pijacama u Srbiji i to često po nižoj ceni nego oni sa našeg podneblja. Sa druge strane, domaći poljoprivredici već nekoliko godina neretko uništavaju svoj rod istih kultura. Seljaci za tako lošu agrarnu sliku krive državu. Ipak, pojedini stručnjaci kažu da deo odgovornsti leži u neorganizovanosti i neznanju samih poljoprivrednika.

U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu deviza za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Tako ne štedimo novac ni za proizvode kao što su krompir, luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke...

Poljoprivrednici iz okoline Beograda žale se da će pola ovogodišnjeg roda krompira morati da bace, jer im se prodaja ne isplati.

- Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za deset dinara - kaže proizvođač krompira iz Velikog Sela. - Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir.

Nedovoljna angažovanost države i resornog miistarstva glavni je krivac za nekonkurentnu agrarnu proizvodnju Srbije i sve većeg uvoza iz sveta, već godinama poručuju iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.

- Na prvom mestu su izuzetno niske subvencije, koje nam ne mogu pokriti troškove rada - kaže Miroslav Kiš, iz ove organizacije. - Svi se "kunu" u srpskog seljaka, a kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju. U Kini je država, recimo, besplatno gradila proizvođačima staklenike i plastenike, a mi moramo da kukamo za svaki dinar.

Stručnjak iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede slaže se da su srpski poljoprivrednici prepušteni samima sebi, iako su političarima "puna usta" agrara, kao razvojne šanse Srbije.

- Tačno je da su naši seljaci ostavljeni na milost i nemilost pre svega uvoznicima, nerealnom kursu i nakupcima, koji im diktiraju cenu proizvoda - objašnjava Cvijanović.

- Proizvodnja jeste skupa i visoke su cene repromaterijala. Njihovi proizvodi su tako skuplji, a samim tim i nekonkurentni sa inostarnom konkurencijom.

LUK I KROMPIR U TOKU prošle godine nismo izvezli ni tonu pasulja, ali smo zato uvezli čak 114 tona, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku. Izuzetan rast uvoza zabeležen je i kod krompira. Pre dve godine smo uvezli 1.999 tona, a za 11 meseci prošle godine gotovo 4.800 tona. Dupliran je i uvoz luka, a jedino je manje inostranog paradajza. Sve više jedemo strane jabuke, čiji je uvoz lane bio za 10 tona veći nego 2011. godine

Međutim, iako ne spori odgovornost države i loše agrarne politike, Cvijanović kaže da ni sami poljoprivrednici nisu spremni da svoju proizvodnju unaprede, organizuju i osavremene.

- Pre svega, poljoprivreda je kao privredna grana potpuno devastirana i potcenjena, pa se tako Srbija, uprkos ogromnoj nezaposlenosti, susreće sa nedostatkom radne snage na selu - kaže naš sagovornik. - Posedi su usitnjeni, a one parcele koje mogu da donesu veće prihode u rukama su jednog posednika. Znači, rešenje je u udruživanju! Međutim, taj proces vraćanja zadrugarstva kao uspešnog modela, naročito u poljoprivredi, veoma sporo teče. Iako bi udruženi, poljoprivrednici imali priliku da pre svega više proizvedu sa manje pojedinačnog ulaganja i da budu konkurentniji na tržištu, oni nisu spremni da ponovo ulaze u bilo kakve partnerske odnose. Nekoliko puta su se do sada opekli, razočarali i nemaju poverenja u instituciju zadrugarstva.

Zadruge bi, tako, slažu se stručnjaci, nanele ozbiljan "udarac" uvozu stranog voća i povrća, jer bi se, na taj način, ispoštovala tri osnovna principa uspešne i konkurentne proizvodnje, a to su - kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Taj sistem organizovanja proizvodnje i prometa voća i povrća je najbolji, jer omogućuje da se ceo proces od uzgajanja do ubiranja plodova, a zatim njihovog pakovanja i po potrebi čuvanja u hladanjačama, a kasnije i distribucije do potrošača, odvija u skladu sa interesima svih učesnika.