SRPSKI trgovci su na vrhu po visini zarada. Njihove marže su "poslovna tajna", ali velike razlike u cenama istih proizvoda pokazuju da od proizvođača do rafa cena "oteža" prosečno 23 odsto, najmanje šest puta više nego u evropskim trgovinskim kućama. Dok je njihovim kolegama svuda na planeti dovoljna marža od desetak odsto, u našoj zemlji profit trgovaca na pojedinim artiklima iznosi čak 150 odsto. Njihove apetite proteklih godina zauzdava jedino besparica većine potrošača u Srbiji.

Trgovačke marže u našoj zemlji i inostranstvu razlikuju se kod gotovo svih proizvoda. Najviše, ipak, bole zarade prodavaca na ceni hrane. Istraživanja pokazuju da su marže čak i kod osnovnih namirnica višestruko veće. Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto.

Trgovci u Crnoj Gori imaju marže od 20 do 30 odsto. U Sloveniji su prosečno 23 odsto, ali ju Republici Srpskoj samo osam odsto. Istovremeno, veliki svetski trgovinski lanci zadovoljni su znatno manjim delom "kolača". Francuski "Karfur" koji godišnje ima obrt veći od 120 milijardi dolara, zarađuje prosečno 0,5 odsto na razlici u ceni. Kroz račune američke kompanije "Volmart" godišnje prođe oko 400 milijarde dolara, a marža im je 3,6 odsto. Engleski "Tesko" tokom godine "obrne" više od 90 milijardi dolara, iako im zarada prosečno iznosi 4,1 odsto.

RAZLIKE ZAŠTO su patike poznatog svetskog proizvođača često i do 40 odsto jeftinije u Beču nego u Beogradu? Slično pitanje može da se postavi i za brendirane čizme, pantalone, jakne...
Veliki trgovinski lanci u Evropi izračunali su da im je isplativo da na garderobi i obući zarade desetak odsto, ali kod nas marža na firmiranim farmerkama veća je i od sto odsto. Kod patika ide i do 150 odsto.

Potrošači ističu da je velika sloboda trgovaca u formiranju svojih cena posledica nedostatka konkurencije, ali i da na cene utiču i skupa i neefikasna država, korupcija, monopoli, skupa domaća proizvodnja...

- U pojedinim istraživanjima bilo je slučajeva gde je marža bila vrednija i od proizvođačke cene - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potošača. - Marže su poslovna tajna trgovaca, ali se veoma lako mogu izračunati na osnovu ostalih podataka.

Vodeći prehrambeni snabdevači u Srbiji kažu da se cenovnici formiraju pod uticajem tržišta, da zavise od vrste proizvoda, brenda i raznih troškova - od struje do transporta. Poslednjih godina na cenu utiče i standard potrošača u određenim delovima Srbije. Tako se isti proizvod u istoj trgovinskoj kući nudi po različitim cenama na severu naše zemlje, u odnosu na njihove radnje na jugoistoku. Tamo gde je veća kupovna moć, cene su nešto više nego u sredinama sa skromnijim standardom.