KUPOVNA moć građana strmoglavo pada. Iz meseca u mesec smanjuju se količine kupljene robe, i sve ređe se i ide u šoping. Prometi u velikim trgovinama su desetkovani. Samo u poslednjih godinu dana prodaja je smanjena za 10 odsto.

Prosečan račun u supermarketima, zavisno od prodajnog lanca, kako kažu trgovci, iznosi od 500 do 700 dinara, a u hipermarketima najčešće se kupuje roba u vrednosti od 2.800 do 3.000 dinara. U manjim radnjama građani prave desetostruko manje račune. Računica Unije poslodavaca Srbije, međutim, pokazuje da je situacija još alarmantnija. Promet je u maloprodaji, u poređenju sa 2008. godinom, opao čak 30,4 odsto i pojedinačni pazari su niži od onog što kažu sami prometnici.

- Vrednost prosečne kupovine danas na nivou Srbije iznosi 365 dinara - kaže za "Novosti" Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - U manjim, ruralnim mestima pad prometa je još drastičniji i, prema našim informacijama, iznosi i više od 30 odsto. Glavni uzrok je sve slabija kupovna moć građana, što automatski dovodi i do pada tražnje.

Rajić ističe da je prosečan račun u maloj trgovini, takozvanim str radnjama, 243 dinara, dok je kod velikih trgovinskih lanaca gotovo duplo veći i iznosi 492 dinara. Mala porodična trgovina još drži skoro polovinu tržišta Srbije - 49,6 odsto, pre svega u manjim mestima, i u vreme besparice beleži veći pad prometa, jer ne mogu da nabave povoljniju robu. Uobičajena slika u maloj radnji je da se za sat vremena u proseku proda po jedan hleb, sok, jogurt, 200 grama kafe i nekoliko sitnica.

AKCIJAMA MAME KUPCE KUPAC je, zbog dramatičnog pada prometa, dragoceniji nego ikada, a trgovcima ponestaje marketinških kampanja kojima bi ih privukli. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili gotovo svi drugi. Nakon što su jedni smislili popust za penzionere, ubrzo su im se pridužili i drugi. Poslednje "oružje" koje se još nije omasovilo kod nas su takozvane kartice "lojalnosti".

U pojedinim trgovinskim lancima tvrde da je vrednost prosečne kupovine na nivou prošle godine. Kako je onda promet opao ako su računi isti? Odgovor je jednostavan: "ukinuta" je svaka peta kupovina, pa se danas, kada se ode u kupovinu, pazari isto koliko i pre godinu dana, ali se u supermarkete ređe odlazi.

- U našoj maloprodaji, što se tiče prosečnih računa, beleži se vrlo blagi rast u odnosu na prošlu godinu - kaže Olivera Ćirković, PR Manager "Univereksporta".

- Ali neki drugi pokazatelji ukazuju na sve više planske kupovine, smanjenje impulsivne potrošnje i onog što nam čini zadovoljstvo, kao i proređen broj dolazaka u veće trgovinske formate u odnosu na prethodne godine.

Prodavci objašnjavaju i da je primetna promena navika potrošača.

Kako kažu, između 20 i 25 odsto prometa ostvari se na akcijskim sniženjima, što je rekord od početka krize, dok, kako navode trgovci, konstantno opada tražnja za tehničkom robom. Navike potrošača prate i u agenciji za istraživanja tržišta GFK.

POTREBNA PLATA I PO PREMA poslednjim podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa iznosila je oko 64.000 dinara - 1,43 prosečne plate. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 42.000 dinara, a prema proračunima, samo na hranu se troši gotovo polovina mesečne zarade, oko 43 odsto primanja.

- Potrošači najčešće kupuju u supermarketima, njih 37 odsto - navode u ovoj agenciji.

- Gotovo trećina ispitanika ostavlja najveći deo prihoda svog domaćinstva u mini-marketima, a 13 odsto potrošača i dalje kupuje u tradicionalnim radnjama. U poređenju sa prethodnim periodom, znatan porast su zabeležili supermarketi, dok je veći pad zabeležen u veleprodaji tipa "keš end keri".

Struktura dnevne korpe godinama se ne menja, a u njoj su najčešće hleb, mleko, delikates i jogurt, sok, cigarete, novine. Statistika u ovim marketima pokazuje da se najmanje pazari početkom nedelje, a najviše vikendom.

- Primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i da češće kupuju artikle koji su na akcijama, što direktno utiče na povećanu prodaju tih proizvoda u odnosu na ostalu robu - navode u jednom mini-marketu.