Franak na 36 meseci

GRAĐANI koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima mogu deo svoje rate da odlože na tri godine, bez ikakvih troškova, a zatim po isteku ovog roka da ga još 36 meseci izmiruju. Tako će mesečna obaveza od 500 švajcarskih franaka, od prvog septembra biti manja za 95 franaka, a posle tri godine, ovaj iznos će se u jednakim ratama vraćati do prvog septembra 2019. Mesečna rata biće manja za 8.447 dinara i, umesto 35.967, iznosiće 27.084 dinara.

Ovako je u petak Ana Ivković, viši ekonomista u Narodnoj banci Srbije, objasnila nedavno donetu preporuku bankama da pomognu građanima koji otplaćuju stambene kredite u švajcarskim francima. Preporuka NBS napravljena je tako da najveće umanjenje rate imaju korisnici koji su najviše pogođeni kretanjem kursa. Građani koji su uzimali kredite tokom 2007. i prvih devet meseci 2008. godine, kada je švajcarski franak bio najslabiji u odnosu na evro, prema preporuci, u naredne tri godine otplaćivali bi rate koje su za 12 do 19 odsto niže od njihovih tekućih rata.

- Malo ko je očekivao da će švajcarska valuta enormno da ojača u odnosu na evro i da će naš dinar toliko da oslabi u odnosu na sve druge monete - rekla je Ivkovićeva. - Takav loš odnos, uz dodatno povećanje marži banaka, dovelo je građane zadužene u francima da teško otplaćuju preuzete obaveze.

Predrag Đunić, zamenik generalnog direktora Sektora NBS za monetarne operacije iz NBS, kaže da su se neki opredelili za švajcarski franak, jer nisu bili kreditno sposobni da uzmu zajam u evrima, pa su silom prilika to učinili u francima.

- Preporuka NBS u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, nije nefer prema korisnicima kredita u evrima, jer kod njih situacija nije bila tako problematična, odnosno nije tako dramatično povećana dinarska protivvrednost rate - rekao je Đunić. - NBS je zbog toga odlučila da pomogne građanima, jer je situacija bila nepredvidiva i vanredna.

Prema podacima NBS, udeo kredita indeksiranih u stranoj valuti kod kojih postoje teškoće u otplati, na kraju marta ove godine bio je oko 3,5 odsto za kredite u evrima i 11 odsto za kredite u „švajcarcima“. Ti podaci, kako je rekao Đunić, jasno upućuju na povezanost između slabljenja evra u odnosu na „švajcarac“ i uvećanje udela problematičnih kredita u „švajcarcima“ u ukupnim kreditima. Kod kredita u švajcarskim francima, korisnici su u mnogo nepovoljnijem položaju, zbog toga što je ta valuta ojačala u odnosu na evro za više od 30 odsto. Krajem 2008. za oko 10 odsto, i za više od 20 odsto tokom 2010. i 2011. godine.

- Time je odnos evro - švajcarski franak u poslednjih nekoliko godina promenjen sa maksimalnog nivoa od 1,68 odsto na sadašnjih oko 1,25 odsto - rekla je Ivkovićeva. - Više od 90 odsto kredita u „švajcarcima“ uzeto je 2007. i prvih meseci 2008. godine. Preporuka NBS napravljena je tako da najveće umanjenje rate imaju korisnici.