Oranice pod vodom

KIŠNI oblaci, koje su gotovo cele prošle godine poljoprivrednici očekivali sa nestrpljenjem, ove godine su, kako se može čuti, i prečesti "gosti" nad njivama. Posle sušne godine, kako upozoravaju stručnjaci, ova sezona nam donosi nove probleme, odnosno, višak vode, koji često leži na njivama.

Sa ovakvim problemom sukobio se i Pavle Mirković iz Crvenke. Na jednoj od njiva, na kojoj je nedavno zasejao kukuruz, zadržava mu se voda i čini gotovo pola oranice neupotrebljivom.

- Na tom mestu sam i ranije imao problema sa zadržavanjem vode, pošto je njiva niža od ostalih - kaže Mirković.

- Ako se voda ne povuče u skorije vreme, moraću da je šlicujem, odnosno, da napravim manji kanal, koji će vodu odvesti do kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Ovakvo rešnjenje, kao najbrže, preporučuju i stručnjaci. Prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, objašnjava da problem sa vodom koja se zadržava na njivama, pre svega zahvaljujući nižem vodostaju reka, i ne preteranom nivou podzemnih voda, nije mnogo prisutan, ali da bi, ukoliko nastave padavine, mogao da postane vrlo ozbiljan.

- Moj je stav da je najbolje da se predupredi stvaranje problema, odnosno da se njive obrađuju na takav način, da se spreči zadržavanje vode na njima - kaže Škorić. - Jedan od najjednostavnijih načina je da se, kada se njiva ore, brazde prave u pravcu kanala, i da se tako olakša oticanje viška vode. Samim oranjem, takođe, može se mnogo postići, jer se, ako se taj posao radi na pravi način, za nekoliko godina njiva može lepo nivelisati.

Problem vode na njivama, ratari su i ranije, pre stotinjak godina, rešavali nekom vrstom drenaže. Ukopavali su, umesto cevi, fašine - svežnjeve pruća, koji su pomagali vodi da nađe svoj put do kanala, brže nego kada ide kroz zemlju...

PLUŽNI ĐON

Poljoprivrednicima problem predstavlja i plužni đon, odnosno, tvrdi sloj zemljišta, nastao dugotrajnim oranjem na istoj dubini.

- Plužni đon sprečava da se površinska voda poveže sa podzemnim vodama - objašnjava Škorić. - Ovaj problem se rešava pravilnom obradom i razbijanjem đona dubljim oranjem. Najkvalitetnije rešenje problema, međutim, košta od tri do četiri hiljade evra po hektaru. Ova mera se, na žalost, gotovo 20 godina ne primenjuje, pošto nema fondova koji su ranije finansijski podržavali postavljanje drenažnih cevi.