Nameštaj čeka bolje dane

BESPARICA je odložila opremanje stana novim nameštajem za neka bolja vremena. Prodaja fotelja, komoda, ormana bukvalno je prepolovljena u domaćim salonima. Iako izvoz beleži blagi rast, u Srbiji je kupaca sve manje.

Ni odloženo plaćanje na više meseci, ni česta akcijska sniženja, nisu od pomoći. Pojedini komadi jeftiniji su i do 70 odsto, ali praznom džepu to i nije neka uteha. Prodaja se svodi mahom na jeftinije garniture, ležajeve, stolove

- Pad kupovne moći značajno je smanjio promet na domaćem tržištu nameštaja, u zavisnosti od artikala od 20 do 40 odsto - potvrđuje i Vladimir Burda, sekretar Udruženja za šumarstvo i preradu drveta pri PKS.

- U protekloj godini izvoz nameštaja povećan je za 3,3 odsto u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz jeftinog nameštaja iz Kine porastao za 3,8 odsto.

Generalni direktor "Simpa" Slađan Disić kaže da se u njihovim salonima često organizuju akcijska sniženja, na kojima su fotelje, kreveti i komode i do 70 odsto povoljniji.

- Robu dajemo i na poček do 12 meseci, preko sindikalnih ugovora i platnog spiska, ali situacija je vrlo teška - dodaje Disić. - U ovim uslovima izvoz je jedini spas i zahvaljujući tome preživljavamo. Naša kompanija je prošle godine imala izvoz od 37,5 miliona evra, a uvoz 16,2 miliona. Ove godine u planu je izvoz od 45 miliona evra, samo iz matične firme i još 16 miliona sa zavisnim preduzećima. Oko 65 odsto naše proizvodnje odlazi u 30 zemalja sveta, a najviše se izvozi preko partnerske kompanije "Ikee" za Rusiju.

Uobičajeno svakog meseca, u salonima "Forma ideale" organizuju se akcijska sniženja. Nude i poček, bez kamate do 180 dana, kupovina preko interneta uz besplatnu isporuku na kućnu adresu.

PROBLEM NAPLATE

PREMA podacima PKS, u industriji nameštaja radi 650 preduzeća sa 13.100 radnika. Broj zaposlenih iz godine u godinu opada, jer preduzeća propadaju. Drvna industrija ima mali godišnji obrt kapitala, pa investitori i bankari beže od nje.

- Na domaćem tržištu osnovni problem je otežana naplata potraživanja, a problem je i kurs, pa se dešavalo da godišnje bude i po 10 do 15 odsto razlike u kursu i da su preduzeća u ovoj branši gubila kompletnu zaradu - navodi Burda. - Visoke su i cene kredita, pa bi država mogla da pomogne, s obzirom na to da je ovo industrija koja ima izvozni karakter. Treba da postoje izvozne stimulacije, a država bi morala da se uključi i u pozicioniranje naših "nameštajaca" na velikim tržištima, kao što je Rusija.