Treba li prodavati Telekom Srbije?

VLADA još nije odlučila, ali licitiranje sa zainteresovanim kupcima nagoveštava da bi „Telekom Srbija“ uskoro mogao ponovo da se nađe u „izlogu“. Zvanično, tek posle praznika država će odlučiti koja će javna preduzeća u budućnosti ponuditi na prodaju, u kojima će ustupiti samo „fotelju“, a koja će zadržati u potpunosti. Najava strategije otvara staro pitanje treba li uspešne firme rasprodati poput „porodičnog srebra“, ali i hoće li, ukoliko ostanu državne, ostati i profitabilne.

Profesor Mlađen Kovačević veruje da „zlatnu koku“, u ovom slučaju „Telekom“, ne treba prodavati. Delimično i zbog krize koja se i dalje oseća u Evropi, pa ni eventualni kupci ne bi bili spremni da plate pravu cenu.

- Nije još vreme za prodaju - kaže profesor Kovačević. - Verujem da država treba da zadrži većinsko učešće u „Telekomu“. Ako ga prodamo, taj novac ćemo pojesti kroz budžet. Doduše, želimo aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a oni će nas verovatno usloviti da prodamo i postignemo što veću cenu. Kada se privatizuje, novi vlasnik će smanjiti broj radnika za trećinu i povećati cene. Kada prodamo sve „zlatne koke“, počećemo da prodajemo zemlju. Argument onih koji su za prodaju je da će država upravljanjem uništiti te kompanije. Češki „Čez“ je najprofitabilnija kompanija u tom delu Evrope, a država je vlasnik 70 odsto. Postavili su moćan menadžment. To možemo i mi da uradimo. Da dovedemo na nekoliko godina menadžment iz inostranstva.

S druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da će „Telekom“ iz godine u godinu biti sve manje profitabilan. Delom baš zato što je državni, a delom i zato što su najbolji dani telekomunikacionih kompanija - prošli.

- Ne treba prodavati preduzeća koja imaju prirodni monopol i poseduju važnu infrastrukturu, poput „Železnica“, EPS, „Srbijagasa“, pa verujem da bi i „Južni tok“ trebalo da je u većinskom vlasništvu naše države - smatra Arsić. - „Telekom“ ima konkurenciju tako da ne postoji razlog da se ne proda. Verujem da će mu, ako ostane u vlasništvu države, padati tržišni udeo. Kompanije iz telekomunikacija više ne zarađuju kao pre dve decenije ili početkom veka. Udeo će mu padati i zato što ima višak zaposlenih, a i država nameće kvazifiskalne obaveze, kao što su razna sponzorstva. Državi daje i polovinu profita, umesto da ulaže u dalji razvoj. To ga usporava, a njegovi konkurenti ulažu sve više i ne moraju da imaju previše zaposlenih. I korporativno upravljanje ranijih godina nije bilo na pravom nivou. To što daje u budžet svake godine je veoma malo u odnosu na zaradu od prodaje.

Šta bi bilo sa novcem od prodaje, čini se, nema dileme. Zakrpio bi „minus“ u budžetu Srbije. Jedino je pitanje da li bi pokrio samo jednu ili više godina.

- Mi moramo da smanjimo deficit. Ove godine on ne sme da bude veći od četiri odsto BDP, a sledeće najviše dva odsto BDP - kaže profesor Arsić. - U tom slučaju bi prihod od prodaje „Telekoma“ mogao da se iskoristi za pokrivanje deficita narednih nekoliko godina. Tako bismo izbegli dalje zaduživanje. Postoji mogućnost i da tim novcem otplatimo neke skupe zajmove.

„Telekom“ je državno preduzeće sa najvećim profitom. Prošle godine dobit je bila 11,25 milijardi dinara, upola manja od one postignute tokom 2011. Doduše, „Telekom“ je lane otkupio i deo akcija od grčkog „Ote“. Većina ostalih državnih kompanija godine završava sa gubitkom. Pa, ipak, ekonomisti veruju da ih ne treba sve prodavati.

- Mislim da ne treba prodavati ni Elektroprivredu Srbije - odgovara profesor Kovačević. - Ostala javna preduzeća verovatno niko ne bi ni poželeo da kupi, jer su veliki gubitaši. Ko bi uzeo, na primer, „Železnice Srbije“. Ja nisam ni za prodaju „Energoprojekta“.

STRATEGIJA HRVATSKE

SUSEDNA Hrvatska je završila strategiju prodaje državnih preduzeća. Više od 400 preduzeća biće u naredne dve godine privatizovano ili će udeo učešća države biti stavljen na prodaju. Vrednost državne imovine, po procenama, iznosi 32 milijarde evra. Hrvatska od nje, međutim, ima samo 300 miliona evra prihoda. Zato veruju da će kroz efikasno upravljanje, ali i prodajom preduzeća koja nisu od strateškog interesa ili ne ostvaruju profit, vlada povećati tu dobit.

PONUDA I PROCENA

PROŠLI tender za većinski deo „Telekoma Srbija“ bio je raspisan krajem 2010. godine. Na osnovu procene privatizacionog savetnika, Vlada Srbije je tada odredila minimalnau cenu za 51 odsto akcija - 1,4 milijarde evra. Tada se, međutim, javila samo jedna kompanija „Telekom Austrija“ koja je ponudila ukupno 1,1 milijardu evra. I to sa uslovom da odmah isplati 800 miliona evra, a ostatak na rate. Vlada je ponudu odbila. Ovih dana se čuje da država veruje da „Telekom“ vredi najmanje 2,5 milijardi evra.