Bankari zbijaju redove

BANKARSKI sektor u Srbiji u narednom periodu biće znatno promenjen. Domaće i strane banke će se spajati i grupisati, neke će otići sa tržišta, ali se očekuje i dolazak novih bankarskih grupacija. Trenutno u Srbiji posluju 32 banke u različitom vlasništvu, ali kako smatraju ekonomisti, to je previše za tržište kakvo je naše.

- Deo bankarske infrastrukture, odnosno ekspoziture i filijale sa radnom snagom je suvišan - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Za strane banke takav sistem je neracionalan i one neće dugo držati ovako veliki mrežu ekspozitura i filijala. Što se tiče domaćih, njihovo naslanjanje na budžet neće još dugo trajati. Generalno, na našem tržištu bankarska mreža je predimenzionirana i opterećena visokim kreditima. Prema preostalom delu vlasništva u domaćim bankama, država će se odnositi odgovorno i racionalno. Realno je očekivati dalju koncentraciju njihovih zdravih delova u manjem broju banaka i njihovo nuđenje međunarodnim finansijskim institucijama, u prvom redu EBRD.

Ubuduće, prema rečima Živanovića, sve manje će biti preuzimanja i klasičnog kupovanja banaka i sve više treba očekivati uzimanje delova kako preostalih domaćih banaka, tako i međunarodnih bankarskih grupacija na bankarskom tržištu Srbije. Realni scenario je da će bankari uzimati one delove bankarskih poslova koji im odgovaraju, bez preuzimanja zaposlenih i kompletne mreže ekspozitura i filijala.

- Do leta treba očekivati da KBC najverovatnije Sosijete ženeral banci ustupi kredite privredi, pa i veći deo kredita odobrenih stanovništvu - smatra Živanović. - Sporan je jedino problematični deo stambenih kredita, posebno u švajcarskim francima. Ifrastruktura KBC banke koja se odnosi na mrežu filijala sve bliža je prodaji Telenoru, koji će od nje napraviti tzv. banku na malo na svakom ćošku.

Potražnja za izdvajanjem i kupovinom celokupnog iznosa stambenih kredita iz banaka postoji, od strane američkih, engleskih i grčkih investicionih fondova. Pojedinačna ustupanja stambenih kredita nisu moguća. Kako smatra Živanović, stav da im se ustupi celokupan kreditni iznos stambenih kredita moguće je odbraniti pred domaćom regulativom. To je moguće uz zadržavanje početnih uslova kod odobravanja kredita, promene uslova uz dogovor sa klijentom, jasno regulisanje pravila forsirane naplate pojedinačnih kredita...

Erste banka će se, kako kaže ovaj profesor, pripojiti Hipo banku, ali u vrlo racionalnom modelu. Povremene grčke zajednice - Alfa banka i NBG sa EFG Eurobankom će se verovatno završiti, takođe, neophodnom racionalizacijom po nacionalnom principu.

KOMERCIJALNA BANKA OSTVARILA PROFIT OD 4,12 MILIJARDI

KOMERCIJALNA banka proteklu godinu završila je sa profitom od 4,12 milijardi dinara, što je rast od 62 odsto za protekle četiri godine. Po ostvarenoj dobiti četvrta je banka na tržištu Srbije, dok je po svim ostalim parametrima na drugom mestu.

- Nivo problematičnih kredita u banci je 30 odsto niži od proseka bankarskog sektora i ti krediti u ukupnim plasimanima banke imaju udeo od 13 odsto - rekao je Ivica Smolić, predsednik izvršnog odbora Komercijalne banke. - Kada je reč o depozitima, oni su dostigli dve milijarde evra, od čega samo devizna štednja, koja je porasla u 2012. za 6,2 odsto, iznosi 1,32 milijarde evra. Na računima u Komercijalnoj banci nalazi se svaki šesti evro devizne štednje ukupnog bankarskog sektora, u vlasništvu gotovo pola miliona štediša.

Trend rasta štednje, kako je rekao, nastavljen je i u prvom kvartalu 2013. godine.

(D. I. K.)

*****

DOBITAK JOŠ “DELI“ KRIZA

POSLE godine sa „upisanim“ gubitkom, finansijski sektor se u Srbiji vratio u zonu profitabilnog poslovanja, sa ostvarenih 11,4 milijardi dinara čistog dobitka u 2012. godini.

- Ipak, pozitivan finansijski rezultat iz 2012. godine gotovo četiri puta je manji od dobitka koji je iskazan 2008. godine, kada je iznosio 38,5 milijardi - kaže Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja APR.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da banke u ukupnoj dobiti finansijskog sektora učestvuju sa čak 8,4 milijarde dinara.

- Najveći gubitak, od 14,5 milijardi dinara, zabeležila je Razvojna banka Vojvodine. Slede NLB banka i Alfa banka - navodi Stamenković. - One su zabeležile čak tri četvrtine ukupnog gubitka sektora. S druge strane, te tri banke u bilansnoj aktivi, kapitalu i zaposlenosti učestvuju samo sa 6,6 odsto, što znači da su 75 odsto gubitaka napravile banke koje raspolažu sa tako malim potencijalom.

Kada je reč o profitabilnim bankama, na prvom mestu je Inteza, potom Rajfajzen, pa Unikredit banka. Od 32 banke u Srbiji pozitivno su poslovale 22, 10 banaka je bilo na gubitku, pri čemu je 10 banaka ostvarilo 96,3 odsto ukupnog dobitka u bankarskom sektoru.

- Banke su sačuvale sopstvenu stabilnost, ali pooštravanje uslova za održavanje te stabilnosti dovodi do situacije da banke guše privredu umesto da je podstiču, što je, zapravo, njihova misija - upozorila je Stamenkovićeva.

Od ostalih finansijskih institucija, u 2012. godini pozitivno su poslovala osiguravajuća društva, koja jedina beleže porast zaposlenih i porast broja institucija. Brokersko-dilerska društva ubeležila su minus, kao i sektor investicionih fondova i finansijskog lizinga.

(D. I. KRASIĆ)